Након четвоространог балканског самита у Варни премијера Бугарске – Бојка Борисова, Грчке – Алексиса Ципраса и Румуније – Михаја Тудоса и председника Србије Александра Вучића, који је одржан 3. октобра, јуче је у Солуну одржан и четворострани састанак министара иностраних послова Албаније, Бугарске, Грчке и Македоније. Последње недеље у балканској политици Софије запажа се прави маратон разговора, у којем ови у Солуну нису финална него само посредна фаза.
Посебно важан аспекат разговора између шефова дипломатија Албаније - Дитмира Бушатија, Бугарске –Екатерине Захаријеве, Грчке - Никоса Коцијаса и Македоније – Николе Димитрова био је договор да се дијалог у овом формату води чешће, као и да се у њега укључе и друга министарства. Прецизиране су теме следећег, трећег састанка у овом формату, а то су: кохезиона политика и будућност ЕУ.
У Солуну су одржани не само четворострани него и двострани разговори између учесника. За Бугарску су од посебног значаја разговори министра Захаријеве са албанским министром иностраних послова Дитмиром Бушатијем, пред којим је још једном покренуто питање признавања бугарске мањине у његовој земљи. Бушати, који активно учествује у расправи о Предлогу закона о заштити мањина у Албанији, је уверио да иако је за поступак признавања бугарске мањине потребно време, када се он приведе крају неће бити препрека да припадници бугарске мањине уживају сва права прописана законом. Крајем септембра слична уверења дао је председник владе Албаније Еди Рама у телефонском разговору са својим бугарским колегом Бојком Борисовим, а исто је учинио и председник Илир Мета на састанку са министром иностраних послова Екатерином Захаријевом у Тирани у јулу месецу. Чињеница да је Софија у Солуну поново покренула ово питање говори о томе да Бугарска осећа извесну забринутост.
Са грчким министром иностраних послова Никосом Коцијасом Екатерина Захаријева је поново размотрила идеју да Бугарска, Грчка, Румунија и Хрватска у својству чланица ЕУ организују заједничку посету Албанији, Босни и Херцеговини, Косову, Македонији, Србији и Црној Гори како би пружиле политичку подршку њиховим европским интеграцијама и понудиле експертску помоћ у претприступном процесу.
Након повољног развоја политичких односа између Софије и Скопља, на разговорима у Солуну са својим македонским колегом Николом Димитровим министар Захаријева је размотрила могућности тешње сарадње у економској сфери и инвестиционим процесима. Разговарано је и о организовању новог састанка између влада две земље.
У оквиру четвоространог састанка у Солуну у дискусијама посвећеним миграцији, тероризму и организованом криминалу с бугарске стране је учествовао и министар унутрашњих послова Валентин Радев, који је изразио потпуну сагласност са констатацијом да је потребна брза размена информација између различитих служби у циљу хитног реаговања и превенције. На билатералном састанку између Радева и грчког министра надлежног за јавни ред и заштиту грађана Николаоса Тоскаса је истакнуто да су Бугарска и Грчка већ постигле веома високи ниво полицијске сарадње, примењују најбоље европске и шенгенске праксе у области паралелних истрага и заједничких операција и врше ефикасну заједничку контролу спољних граница ЕУ путем заједничког контакт центра за полицијску и царинску сарадњу у Промахону, као и путем контакт центра на граничном прелазу „Капетан Андреево“ у којем учествује и Турска. На састанцима Валентина Радева са министром унутрашњих послова Македоније Оливером Спасовским и са замеником министра унутрашњих послова Албаније Ровеном Водом размотрене су могућности јачања сарадње између министарстава унутрашњих послова, намере за развој сарадње по питањима миграционих процеса и директно учешће тих установа на самиту ЕУ-Западни Балкан по питањима правосуђа и унутрашњих послова који ће се одржати 26. и 27. октобра ове године у Софији. Један од разлога да Софија интензивира своју спољнополитичку активност на Балкану је и предстојеће бугарско председавање Саветом ЕУ које почиње за мање од три месеца.
Превод: Албена Џерманова
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...
На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове странке број купљених гласова износи између 400.000 и 500.000. Према статистичкој анализи одступања..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања...
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план..