Јужни део планине Пирин је познат по специфичном облику свог рељефа, посебно у близини Мелнишких пирамида – 180 км јужно од Софије. Пирамиде које су 1960. године проглашене природним добром настале су као последица споја сиво-белог песка и слојева иловаче. Стеновите формације код града Мелника, познате као Мелнишке пирамиде, настављају да мењају свој облик под утицајем ерозивних процеса изазваних водом, ветром, високим или ниским температурама.
Поред фантастичног и врло необичног рељефа овде се могу видети и конуси високи до 7-8 метара, дворци и разноразне фигуре које ће људи богате маште лако препознати.
Има и формација које представљају типичне пирамидалне структуре.
Обликовању тих природних творевина додатно доприносе и слојеви иловаче којим су оне прекривене. Пошто су стално изложени спољним утицајима као што су сунце, киша и ветар, формира се природни слој дебљине од 1-2 см који има заштитну функцију. Висина неких од пирамида достиже до 100 метара, а на њиховим врховима расте разноврсно растиње које је под јаким утицајем медитеранске климе.
Према подацима Бугарског друштва за заштиту птица, ово место обезбеђује станиште за 32 врсте заштићене Законом о заштити биодиверзитета, за које су потребне посебне мере заштите. Стога су Мелнишке пирамиде од светског значаја као репрезентативно подручје за Медитеранску биогеографску зону.
Према орнитолозима, ово подручје је од посебног значаја за птице због карактера биљног света (пашњаци, ниско растиње и шуме) који је јединствен и не може да се види на другом месту у Бугарској. Спој свих тих природних ресурса условљава биолошку разноврсност карактеристичну за Медитеранску биогеографску зону, као што је, на пример, велики вољић маслинар (Hippolais olivetorum). Станишта ове врсте птице су пашњаци и ниско растиње. Традиционалан начин узгоја винове лозе ствара повољне услове за гнежђење врста као што су виноградарска стрнадица (Emberiza hortulana) и степска трептељка (Anthus campestris). Овде ћете видети и једну изузетно лепу птицу – модроврану (Coracias garrulus) која обитава у јужним деловима Европе.
Велики број птица грабљивица налази своју омиљену храну на том месту, а добар део њих се гнезди у шумама у јужном делу Пирина.
Из тог разлога је битно да се терен обрађује и одржава природним средствима, без употребе хемикалија и примене агресивних пракси које трајно уништавају вегетацију која служи као храна за птице певачице. Тако, рецимо, сточарство и виноградарство одржавају станишта многих врста природним путем, док извођење стоке на пашу не дозвољава ливадама да обрасту у коров и жбуње. Расте број људи који траже органске и еколошки чисте производе без обзира на то што су они скупљи.
То је и разлог зашто су мештани одлучили да за живот зарађују на начин на који су то радили њихови преци. Управо због њих је Еколошка мрежа натура 2000 додала неке могућности програмима „Унапређење животне средине“ и „Развој руралних подручја.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: Дарина Григорова, БГНЕС, wikipedia.orgУкупно 897.000 румунских туриста посетило је Бугарску у периоду од јануара до јула 2024. г, од којих је више од 500.000 земљу посетило у периоду мај – јул. Варна, Несебар, Балчик и Софија су водеће дестинације у Бугарској међу румунским туристима...
У августу 2024. године број путовања Бугара у иностранство износи 903.400, што је за 8,3% више у односу на исти месец 2023, саопштили су из Националног завода за статистику. За 19,6% повећан је број путовања у туристичке сврхе, док раст..
Од почетка године нашу земљу је посетило 10,7 милиона странаца, саопштио је за БНР Румен Драганов, директор Института за анализе и процене у туризму, што представља пораст од 5% у односу на прошлу годину. Према речима Румена Драганова, 2024...