„Систем не дозвољава промену статуса кво, њему нису потребни изузеци који се временом могу претворити у правило“, рекао је бивши амбасадор Бугарске у Русији Илијан Василев коментаришући тему образовања. Повода за овакву тезу није мало, јер се проблеми у образовном систему годинама гомилају, а дуготрајна решења недостају. Промене су, уколико их уопште има, козметичке, да би одвратиле пажњу јавности од мана образовног система, али ипак, најчешће оне остају јавна тајна. О њима се не организују расправе, а разговори се завршавају само констатацијом да оне постоје.

Тројица младих Бугара Мартин Пенчев, Марин Дандаров и Кезим Медев нису хтели да се помире с апатијом и запостављањем свих „мана“ образовног система и основали су удружење „Лидери за европско образовање“, преко којег предлажу реалне промене у систему високог образовања за које сматрају да ће бити од користи студентима и предавачима, јер су они његов главни мотор. Тим поводом 26. септембра у њиховој организацији ће се одржати конференција „EDU 17“ о којој нам је детаљније испричао Марин Дандаров:

Конференција има за циљ да прикаже другачији поглед на образовање – да су његови проблеми у законској регулативи, у структури финансирања, у аутономности универзитета и ректора. Док не почнемо причати о тим стварима, нико им неће обратити пажњу. Позвали смо представнике невладине организације „Спаси Софију“, који ће говорити о проблемима у Студентском насељу у Софији и начинима на које се, према њима, они могу решити. Позив за учешће упутили смо и професору Добрину Тодорову, који је пре неколико месеци издао књигу под насловом „Криза универзитета у Бугарској“. Позиву се одазвао и бивши министар образовања и ректор Новог бугарског универзитета у Софији професор Сергеј Игнатов, који има шта да каже о проблемима високог образовања код нас. Имамо и посебан панел у којем ћемо ми, из Удружења „Лидери за европско образовање“, представити наше виђање стања високог образовања, своју визију о томе како би оно требало да изгледа након 8 година и наше предлоге који, према нама, могу да одмах буду прихваћени, јер ће добро функционисати, а њихов позитиван резултат ће се веома брзо видети. Желимо да покренемо расправу о Закону о високом образовању, методологији акредитације, о финансирању и субвенционисању, студентској самоуправи и раду студентских већа.

Конкретни предлози организатора су везани за: регулисање статуса студентског омбудсмана, регулисање права и обавеза студената једним законом, обезбеђивање могућности студентима да са универзитетом заснују радни однос за време својих студија на њему, јер верујемо да ће им то омогућити да стекну практична искуства и знања. Разматра се и идеја да се студентима пружи могућност да сами бирају своје предаваче и предмете које ће изучавати. Тако ће се решити проблем са изостајањем са предавања и вежби, а с друге стране – створиће се конкуренција између предавача каква тренутно не постоји. Биће процењена корист од многих предмета који се обавезно изучавају током студија. Осим тога, из Организације инсистирају да се фонд часова из неких изучаваних предмета у школи признаје и на универзитету. Млади људи сматрају да висока школа треба да пре свега омогућава стицање основних вештина које су у основи различитих професија, а не специјализованих, јер ће то студентима обезбедити већу флексибилност и мобилност на тржишту рада. Што се тиче проблема које неки студенти имају са својим предавачима везано за успешно полагање испита, из удружења „Лидери за европско образовање“ су изјавили да је то тако зато што студентима недостају иницијатива и жеља да се боре за своја права и једноставно дозвољавају такав однос према њима. То пружа могућност немалом броју универзитетских предавача да се осећају некажњеним и да себи дозвољавају да „продају“ испите.

Потреба иницијатива везаних за побољшање академског окружења и елиминисање незаконите праксе у њему је више него очита. Веома је битно да све нове, модерније идеје добију снажну друштвену подршку.

Превод: Албена Џерманова