Нова радна недеља је почела још једном добром вешћу за политичке односе Бугарске и Македоније. Након потписивања Споразума о добросуседској сарадњи, две земље већ разматрају војну сарадњу и министри одбране Бугарске и Македоније – Красимир Каракачанов и Радмила Шекеринска, договарају у Скопљу заједничку војну вежбу специјалних јединица. Међу питањима која ће се размотрити у македонској престоници биће и ажурирање споразума који су министарства одбране две земље потписала 1999. године. Посета министра Каракачанова Македонији је само једна у низу активности које су израз добрих односа учвршћених и унапређених потписивањем Споразума о добросуседству. Међутим, суштинску промену у односима две земље тек предстоји да видимо, али ће до ње доћи не захваљујући политици него бизнису.

Из Македонско-бугарске привредне коморе су рекли да након потписивања Споразума о добросуседству у Македонији очекују слободније кретање капитала. Бугарске компаније су показале озбиљно интересовање за инвестиције у области од стратешког значаја за развој македонске привреде, као што су рударство и енергетика. Разматрају се питања везана за царинске и граничне олакшице које се неће тицати једино кретања возила него и људи. Према македонској статистици, Бугарска је пети највећи трговински партнер земље. Паралелно с тим, према статистичким подацима код нас, мала Македонија се нашла међу земљама попут Турске, Русије, Кине, Србије и Египта, дакле уврштена је у групу земаља које чине 51,1% укупног обима извоза Бугарске. Робна размена Бугарске и Македоније се побољшава, али је и даље далеко од реалног потенцијала, што је у условима повољне политичке климе разлог за оптимистичне прогнозе.

Две седмице након што су Борисов и Заев потписали Споразум о добросуседству и сарадњи између Македоније и Бугарске, средином августа, бугарска влада је у оперативни програм „Саобраћај и саобраћајна инфраструктура“ унела измене у складу са којим европским средствима неће бити финансиран само пројекат изградње железничке пруге на деоници Радомир-Гјуешево него читаве пруге од Софије до македонске границе. О томе колико је овај потез значајан можда најбоље говори чињеница да се железничка пруга између Софије и Скопља почела градити крајем 19. века, али такве још увек нема!

Између Бугарске и Македоније нема и гасне интерконекције, али је почетком августа потписан Меморандум о сарадњи сагласно којем ће мешовита радна група истражити могућности изградње исте. Анализа ће бити израђена до почетка следеће године и на основи тога можемо очекивати и промене у енергетској стратегији Бугарске. Очекивања су оптимистична, посебно када се узме у обзир чињеница да гасна интерконекција с Македонијом поред билатералних димензија има и ширу перспективу везану за унапређење енергетске повезаности земаља ЈИЕ.

Али као што је до сад било, позитивна кретања у економским односима и сарадњи између Бугарске и Македоније су још увек у сфери пожељног. Скоро три деценије након почетка демократских преображаја у Бугарској и након проглашења независности Македоније, политички односи између Софије и Скопља изгледа да су коначно регулисани тако да је дошло време за прагматичне кораке.