Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Влчо Иванов: „Сликари кичицом дочаравају фолклор, док ми, музичари, дочаравамо га у нашим песмама“

Фотографија: лични архив

Влчо Иванов је певач који дотиче срца слушалаца својим баршунастим гласом као да користи филигранску технику у извлачењу звука. Било му је тек 15 година када је почео да пева по саборима. Отада је освојио и признање публике. Његови поштоваоци и колеге називају га „златним гласом“,  „живом легендом тракијске песме“.

Рођен је у селу Тракија, које се налази 30 километара од града Старе Загоре. Каже да је, још док је био дете, волео да слуша како жене певају на поселима, а касније је почео да прикупља песме за свој репертоар. „Осећао сам некако да ако наставим и даље тако, мој животни пут ће бити друкчији од оног осталих сељака“ - каже Влчо Иванов. Судбина није закаснила да га подржи на том његовом путу. Он је случајно упознао Петкану Захаријеву, народну певачицу и уредницу у Радију Старе Загоре  која га је охрабрила у његовом опредељењу да се бави певањем, а 1963. г. на њену препоруку он је начинио прве снимке за ту радио станицу. Касније је снимио песме и за Радио Пловдив и Радио Софију (будући БНР), које располажу са више од 150 његових песама – узора тракијског интерпретаторског стила. Драгоцена искуства у својој професионалној каријери Влчо Иванов је стекао као солиста ансамбла народних песама у Димитровграду и  ансамбла „Китна Тракија“ у Хаскову. Иванов највише воли директну везу са публиком  на концертима у пратњи најпознатијих састава Тракије: оркестра Иве Папазова, оркестара „Канарите“ и „Родопи“, Конушенске групе и др. Влчо Иванов је познат по томе што подржава младе таленте у њиховом израстању, уступа им песме са свог репертоара. Он каже: „Нека се моје песме певају“.


Ове године Николај Чапански – издавач и водитељ фолклорних емисија  Радио Пловдива, прикупио је у књизи успомене о животу и стваралаштву Влча  Иванова, мишљења колега и поштовалаца о његовом доприносу традиционалној бугарској музици. Објављен је и део омиљених песама извођача, нотираних, како би се тиме помогло младим талентима Тракије.

Поводом 70. рођендана и 50 година уметничке каријере тракијског певача Влча Иванова издали смо у књижици-песмарици најлепше његове песме – каже Николај Чапански. – Желели смо да његово стваралаштво не остане помало заборављено у динамичној свакодневици. Тежећи модерном звуку и осавремењивању традиционалне музике, постоји опасност да испустимо из вида неке непролазне вредности створене у току више година. Влча сам први пут срео пре 20 година у мојим емисијама посвећеним народној музици. Неколико пута сам гостовао његовој кући. За припрему песмарице он ми је помогао тако што ми је дао пуно свесака, аудио-касета, новина са чланцима о њему и његовом стваралаштву. Када је у родном селу певача сниман филм о њему, видео сам како су га свечано дочекали песмама и погачама. Влчо Иванов нема музичко образовање, али су његове песме толико лепе да их млади радо певају. Мислим да је то можда највредније у његовом стваралачком животу.“


Превод: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15