Слике, живот, речи Винсента ван Гога у таквој мери се уклапају у њихов лични свет да они добровољно настоје да „доживе“ његове задње тренутке и мистериозну смрт. Реч је о 125 сликара из различитих земаља који поетским језиком љубави преносе на платно његов земаљски крај.

Сликарка Елизабет Христова – Лиса некако у шали је послала своју аутобиографију када је преко интернета сазнала о једној занимљивој међународној филмској продукцији. А онда добила радосну вест да је изабрана да се учлани у екипу која ће радити на стварању првог у свету дугометражног анимираног филма са сценама које су све ручно сликане на платну у уљу.

Иницијатори замашног међународног пројекта „Вољени Винсент“ („Loving Vincent“) су пољска сликарка и режисерка Дорота Кобиела и британски продуцент, добитник „Оскара“ Хју Велчмен који су се латили тешког задатка да преко 120 ван Гогових слика и 800 његових писама оживе невероватну животну причу и околности тајанствене смрти уметника. Они су своје необично дело на почетку снимили са глумцима, те је онда сваки кадар трансформисан у уљу, дакле биле су потребне 12 уметничких слика за сваку секунду филмског материјала. Сликари су радили месецима на стварању више од 60.000 платна у стилу холандског мајстора кичице, тако да је најзад настало ремек дело које задире дубоко у свест и срце публике и већ осваја награде широм света.

Како би се припремила за важни задатак да слика у стилу ван Гога, Елизабет Христова је прошла курс обуке у студију у Гдањску, обилазила је галерије где се чувају његови оригинали, детаљно истражила сликареву биографију. Мој је живот од зоре до мрака био ван Гог. Посветила сам му годину дана, сећа се она. А током тих 12 месеци Лиса је створила 720 слика или свега један минут филма „Вољени Винсент“.

- С једне стране свако од нас је требало да буде веран раду ван Гога, а с друге, игри глумаца – прича Елизабет Христова. – Нисмо смели да слепо опонашамо потезе његове четкице, већ пре да његовим маниром пренесемо емоцију и боје. Филм прича о последњим данима живота Винсента ван Гога – периоду који изазива радозналост и поставља бројна питања не само међу његовим савременицима, него и данас због контроверзне смрти ван Гога.Кажу да се сам убио, али када је преминуо од тог кобног револверског пуцња Винсент је био у зениту своје каријере и супротно схватању да није био признат, за његово стваралаштво је постојало огромно интересовање. Осим тога исте године он је крочио на париску сцену, продао слику и представио десет својих платна. Само током последњих девет недеља свог живота Винсент ван Гог је створио 98 уља на платну и 120 цртежа, под надзором свог лекара Пола Гошеа, који каже да је тада ван Гог био у добром психичком здрављу. Све то допунски распирује мистерију његовог трагичног краја.

Једина Бугарка у том међународном уметничком експерименту је праунука великог нашег вајара Петра Дојчинова. Воли да предочава сензуалне ликове јарким бојама. Учествује у бројним изложбама, а њена дела поседују колекционари из целог света.

- Одрасла сам у породици сликара и лекара и дуго времена нисам могла да се одлучим којим путем да кренем – да ли да се посветим медицини или ликовној уметности – прича Елизабет Христова. – Десило се тако да сам дипломирала као лекар, али сам онда решила да се посветим ликовној уметности и већ преко десет година сликам. Стално експериментирам, покушавам нешто ново како бих се уврстила у неки одређени стил. Живим са идејом да још увек нисам остварила нешто озбиљно, да ми велика достигнућа тек предстоје. То ме осећање стално тера да радим и права је инспирација за мене. Јер ако се једнога дана пробудим са мишљу да сам освојила врхунац, то значи да треба да бацим четке и да тражим други посао.

Превод: Александра Ливен