У последње време сведоци смо активне припреме промене миграционе политике ЕУ. Ове недеље у Паризу су председник Француске Емануел Макрон, немачки канцелар Ангела Меркел и премијери Италије и Шпаније – Паоло Ђентилони и Маријано Рахој са афричким лидерима разматрали начине сузбијања илегалне имиграције кроз Средоземно море према европским обалама. Комесар за миграцију, унутрашње послове и држављанство Димитрис Аврамопулос је потврдио да Брисел размишља о новим правилима контроле и провере у Шенгенском простору. Тема је била и у центру пажње разговора француског председника Мануела Макрона Варни протекле недеље када је он са шефом бугарске државе Руменом Радевим размотрио потребу за реформама европске политике давања азила и изразио подршку учешћу Бугарске у дискусијама о реформисању Шенгена иако она није део тог простора.

Будући да је Бугарска спољна граница ЕУ, она учествује у дискусијама у том правцу већ доста времена и упорно инсистира на одлучнијим мерама сузбијања миграције и јасном разграничавању између избеглица и економских миграната, концентрисању избеглица у безбедносним зонама у близини конфликтних региона и ангажовању власти земаља из којих крећу миграциони токови на решавању проблема. Треба истаћи да се Софија за овакве тезе почела залагати у тренутку када је избегличка криза била у свом јеку. За разлику од тада нови поветарац промене европске политике према миграцији стиже у тренутку када се запажа драстично смањење миграционог притиска на Бугарску због чега су неки локални посматрачи почели да причају о „летњој суши миграционих токова“ кроз нашу земљу.

И стварно, према подацима МУП, крајем августа у прихватним центрима за избеглице у Бугарској је све више слободних места. Према статистичким подацима, забележен је пад броја миграната како у улазном, тако и у излазном правцу. Само прошле недеље из избегличких центара је отишло 60 лица, у покушају илегалног уласка у земљу задржано је 40 лица, а у покушају изласка – тек  7. Капацитет центара МУП је 50% попуњен тако да је сада тамо уместо преко 900 људи, колики је укупни капацитет, смештено само нешто изнад 400 лица претежно из Авганистана и Пакистана, тј. није реч о избеглицама из Сирије. У камповима Државне агенције за избеглице преовлађују избеглице из Сирије, али њих је тек 1.358 код капацитета од преко 5.000 људи. Потврђује се да је за мигранте Бугарска пре транзитна земља и сасвим је мало оних који долазе и желе да остану на њеној територији.

Искрсава питање с обзиром на драстично смањени за 80% миргациони ток од почетка године, да ли Бугарска има основ да учествује у дискусијама о новој миграционој политици ЕУ? Одговор на ово питање је свакако позитиван и то не само због озбиљних обавеза Бугарске чак и само у својству транзитне државе. Ово питање је не само техничке и хуманитарне природе него и питање које се у високом степену тиче националне безбедности. Разлике између броја миграната који улазе у прихватне центре и оних који излазе из њих наговештава да део миграционог тока остаје ван контроле што је данас, у време појачане опасности од тероризма, озбиљан проблем. Овај став дели владајућа гарнитура у Бугарској и ако је судити по тврдњи председника Румена Радева за време посете Мануела Макрона да „безбедност европских грађана почиње од безбедности бугарских граница“, Софија је решена да активно учествује у процесу реформи европске миграционе политике.