Свет је пун занимљивих ствари и прича. Једноставно изађи напоље! Вођена овом простом филозофијом Росица Иванова је оставила сређен живот у граду и пронашла изгубљени рај у природи.

Лепо аранжирана храна и урођени смисао за лепоту претворили су је у миљеницу публике у популарној кулинарској емисији „Мастер шеф.“ И само зато што је заборавила на комадић маслаца није освојила велику награду – 100.000 лева (50.000 евра). Али Роси не жали за промашеном приликом и са осмехом каже да је љубав најважнији састојак у формули успеха.

Росица са 25 година има све –престижно образовање из области политикологије, добро плаћени посао у IT индустрији и боемски стан у самом срцу Софије. Али је она упркос томе одлучила да заборави на живот који је живела у метрополи и пресели се на фарму код Сопота. Топлина и насмејана лица људи који су јој чак и у случајним сусретима говорили „Добро јутро“ и „Добар дан“ било је прво што ју је одушевило у том крају. Годину дана касније Роси је развенчала мит о досадном животу на селу: Можете ли замислити какав је то осећај да се из сна будите мирисом липе и камилице, да у дворишту имате јелене, срне, зечеве, псе, мачке и друге дивоте, а ујутру уместо да чекате у саобраћајној гужви да прву кафу попијете у башти?

Росица Иванова ради као главни кувар у једном комплексу у Сопоту. На том месту она показује своје знање о здравој исхрани и стилу живота, које је поделила и са посетиоцима свог кулинарског блога.

У комплексу нудимо органску и здраву храну пошто знамо какво је порекло намирница, прича Росица Иванова. Оно чиме се највише поносим је да су све намирнице из домаће производње, дакле, сир нам није из Француске, нити риба из Атлантског океана, све набављамо из оближњих места у пречнику од 30 км. Рецепти су мало осавремењени и храна се припрема веома пажљиво – често маринирамо поврће са фарме уместо да га подвргавамо термичкој обради, користимо кокосово уље, избегавамо пржење, производе припремамо на пари или их печемо, а циљ нам је да сачувамо што више хранљивих материја.

Осим што јој је стало до квалитета сировина, за Росицу је подједнако важно и то како ће храна бити сервирана. Из тог разлога о себи воли да каже да је кувар и естета.

Лепо сервирана храна је оно прво што приметимо у тањиру, убеђена је Росица Иванова. Јело прво храни очи, стога ми је од посебне важности да сваки тањир претворим у гастрономско ремек-дело. И није важно да ли ће то бити обичне пуњене паприке јер кад их сервирате на правилан начин оне постају укусно јело у којем уживају и непце, и душа.

Лагана џез музика и чаша вина стварају идеалне услове за припрему савршеног јела, сматра Роси која је врло рано открила свој кулинарски таленат.

Била сам мала када сам схватила да волим кувати. И пошто сам живела близу школе у време великог одмора сам трчала до куће како бих спремили неки колач или нешто друго. Тада сам почела да спремам и компликованија јела – за Божићну вечеру, на пример. Знате колико свака домаћица држи до декорације стола, а када је тај задатак поверен једној девојци, она га доживљава као нешто веома важно. Још на самом почетку сам добила пуно похвала, али то не значи да није било и критике. Тако сам релативно рано схватила да имам таленат за кување, али никад нисам ни сањала да ћу се убудуће бавити тиме.

Недавно је Роси стекла још једну престижну диплому – ону првог у свету Универзитета за производњу сладоледа у Болоњи одакле је донела апарат за ђелато (италијански сладолед). А „ледени десерт“ који она производи од млека са фарме гарниран је боровницама, малинама и купинама из Старе планине. И пошто воли да изазива саму себе, Росица тренутно тестира своју издржљивост. Кад неко каже „не могу,“ ја осећам да могу и да желим више, каже Роси која воли да се буди рано, да ради пуном паром како би била задовољна протеклим даном који обично завршава у друштву пријатеља.

Фотографиje: лична архива