Откако је 1991. године прогласила независност, Македонија има проблем са признавањем њеног имена. У свом уставу она себе назива Републиком Македонијом, али је Грчка ставила вето на ово име и због овог спора до дана данашњег се у УН и ЕУ за државу Македонију званично користи „привремени“ назив Бивша Југословенска Република Македонија. Неке земље, укључујући и четири сталне чланице Савета безбедности УН – САД, Велика Британија, Русија и Кина, признају Македонију под њеним уставним именом. Бугарска је такође, и то прва у свету, признала Македонију под њеним уставним именом, а сада, када је могуће да сасвим ускоро спор између Македоније и Грчке буде решен, она подсећа да иако није страна у спору, није јој свеједно како ће се он решити.

У изјавама македонским медијима почетком августа бугарски министар спољних послова Екатерина Захаријева је ставила до знања да Софија не би прихватила да се Македонија зове "Северна" или "Горња" Република Македонија, јер такве географске одреднице претпостављају претензије на југозападни део територије Бугарске, познат под именом „Пиринска Македонија“. Македонија такође не прихвата идеју да њено будуће име садржи географску одредницу, а с тим у вези је један грчки медиј претпоставио да су за време преговора о потписивању билатералног Уговора о добросуседству Софија и Скопље формирали заједнички фронт против категоричног захтева Атине за име у чијем ће саставу бити и географска одредница.

Међутим, претпоставке о стварању заједничког фронта оповргавају бар две чињенице. Као прво – несагласност Бугарске да име Македоније садржи географску одредницу попут "Северне" или "Горње" Републике Македоније изразио је још 2011. године тадашњи председник земље Георги Прванов, који је званично упозорио да према Софији, „тражење имена у географском плану би могло да изазове грађанске тензије у Бугарској“. Као друго – не може се порећи да се Бугарска, како 2011. тако и сада односи са поштовањем према ставовима и македонске и грчке стране у спору око имена. Године 2011. Прванов је рекао и то да ће Софија подржати свако компромисно име Македоније и наћи ће начин да о њему изрази конструктиван став када се постигне договор. Сада, изражавајући исто схватање, министар спољних послова Екатерина Захаријева је ставила до знања да је о решењима која би била прихватљива и за Бугарску разговарала и са Атином. Која су то решења није познато јер су због осетљивости теме преговори о имену веома дискретни. У медијском простору се тврди да су за Атину прихватљива евентуална имена „Вардарска Македонија“ или „Република Скопље“. Познато је да је у прошлости Македонија одбацила ову другу варијанту.

Али су последње промене у влади Македоније створиле нова очекивања. Међународни посредник у преговорима о имену Македоније Метју Нимиц је изјавио да види нову шансу за постизање решења спора између две земље, а неки дипломатски извори су допустили обнављање преговора на јесен. Након смене власти у Скопљу су се појавиле и хипотезе о компромису односно о томе да Македонија буде примљена у НАТО под привременим именом Бивша Југословенска Република Македонија. Према незваничним изјавама у круговима владајуће у Бугарској партије ГЕРБ, ова варијанта је добра и повољна за изналажење решења које ће окончати сагу са именом. С једне стране, она је допустива снагом Уговора између Скопља и Атине од 1995. године у којем се изричито наводи да Македонија може приступати међународним организацијама под својим привременим именом. С друге стране, приступање НАТО под овим именом би обесмислило и вето Грчке на чланство Македоније у ЕУ. Овакав развој би погодовао и дефинитивном решавању спора око имена с обзиром да претпоставља смањење напетости између две стране између којих се он води. Да ли је тако вероватно ћемо сазнати на јесен, а могуће је још и крајем августа када се очекује да ће грчки министар спољних послова Никос Коцијас посетити Скопље.

Превод: Албена Џерманова