Три месеца после ступања на дужност трећа влада премијера Бојка Борисова објавила је План управљања до краја четворогодишњег мандата. Од самог почетка рада нове владајуће гарнитуре, у коју улазе партија ГЕРБ и националистичке партије, опозиција је замерала министрима што немају план деловања у политици, привреди, социјалној области, одбрани, безбедности итд. После 100 дана управљања влада је такав план већ објавила.
На 128 страница документа наведене су све важне области у развоју земље међу којима су односи са ЕУ и осталим светом, одбрана и безбедност, екологија, култура, здравствена заштита, образовање, правосуђе, а као приоритетне зацртане су мере у социјалној сфери и економији. Овим двема областима посвећено је 8 од укупно 21 поглавља.
Финансијска стабилност, нулти буџетски дефицит, стабилан економски раст и побољшање материјалног положаја грађана – то је циљ планираних мера. У томе нема ничег новог – такву политику су са променљивим успехом спроводиле и претходне две владе Бојка Борисова. Новину представља пажња која се сада посвећује домаћем тржишту капитала – то што је оно још у пеленама један је од разлога релативно спорог економског развоја земље. Друга значајна новина је серија мера за смањење административног и бирократског терета за привреду кроз пружање већег броја електронских услуга од стране јавне управе. Планирани су и неки потези у правцу дерегулације која ће такође бити од користи бизнису. Владајућа гарнитура намерава да побољша пословно окружење малог и средњег бизниса који чини окосницу бугарске привреде. То што државна Бугарска банка за развој више није под капом Министарства финансија, него Министарства економије такође је индикативно – промена је урађена са идејом да се подстичу микро, мала и породична предузећа.
Драматичан пад непосредних страних улагања је тренд који ће влада покушати да окрене путем пружања повластица инвеститорима, стварања економских зона и повећања конкурентности компанија у Бугарској без обзира да ли су домаће или стране. То ће повећати извоз и унутрашњу потрошњу од којих се очекује да буду главни мотор економског раста од 3% и више годишње до 2021. г.
Енергетици је посвећено засебно поглавље у плану управљања владе и то с разлогом, јер се у том сектору тренутно одвијају значајни процеси, а и лично премијер има велике планове и амбиције у том погледу. Предвиђа се да природни гас постепено истисне угаљ као гориво у термоелектранама. што ће смањити загађење околине. Тај је циљ постављен донекле под притиском Брисела. Поред тога све већа је неопходност од диверзификације добављача гаса, ограничавања зависности од Русије у том погледу као и могућност да Бугарска постане гасно чвориште на југоистоку Европе. Посебна пажња се поклања и нуклеарној енергетици – размишља се о реализацији пројекта о изградњи друге нуклеарне електране у Белену, на обали Дунава – пројекту који је одлуком парламента замрзнут.
Туризму је такође посвећено засебно поглавље – вероватно зато што ова привредна грана формира 15% БДП. Главни циљ је афирмисање Бугарске као целогодишњег одредишта више категорије и ребрендирање земље као туристичке дестинације са драгоценим културно-историјским наслеђем.
У крајњој линији смисао свих тих мера је да до 2021.г. Бугари постану богатији, здравији и образованији. Изражено бројкама – минимална месечна зарада треба да се повећа на 330 евра, а просечна – на 760 евра. Ови износи можда и нису импресивни, али када имамо у виду да је сада минимална плата 236, а просечна 520 евра, овај циљ је за сваку похвалу.
Превод: Ана Андрејева
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..