Историја представља један непресушан извор чињеница које нас увек могу нечим новим изненадити. Али оно што је битније јесте начин на који ће све те чињенице бити изнете како се не би претвориле у велику количину досадних података због чега бисмо још на самом почетку изгубили интересовање. Скоро свака бугарска породица чува историју свог рода која се предаје с колена на колено. Али упркос томе много тога остаје непознато и тако не успевамо да сложимо све коцкице из наше прошлости. Платформа „Моја бугарска историја“ је све ово учинила могућим пошто јој је идеја водиља да промовише непознате личности које су такође одиграле позитивну улогу у нашој историји.

Покретачи платформе су историчари Стефан Кичев и Ангел Златков. Они су аутори бројних публикација на различите теме. У својим радовима су двојица историчара посебну пажњу посветили улози жена у бугарској историји или светски признатим Бугарима који су из различитих разлога били приморани да напусте домовину у периоду од Ослобођења од Турака до наших дана.

Битно је да схватимо да је историја вишеслојна и не можемо да некога осуђујемо само због његовог избора. Посебно скрећем пажњу на то због негативног стереотипа о Бугарима у иностранству. Истина је да ми не можемо да осуђујемо те људе само зато што су направили свестан избор или су били приморани на то. У иностранству су сви ти људи успели да развију свој потенцијал, каже Ангел Златков.

И заиста не смемо осуђивати људе због њихових избора. Грешке које смо починили и успеси које смо постигли имају свој смисао и циљ. Управо због тога је битно да знамо ко смо, шта смо, као и да знамо своју историју. Морамо да попунимо празнине у њој. Потребно нам је објективно читање историје што се чини немогуће све док будемо наставили да у први план стављамо велике победе из прошлости. Према Златкову, свака нација на почетку тражи упоришта која показују њену величанственост и славу које би, са своје стране, заголицали национални понос и самопоуздање људи.

То је и главни разлог зашто се увек посебна пажња посвећује Средњем веку, а наиме – пошто је у том периоду бугарска држава била једна од најутицајнијих у Европи. Тада се реч бугарских владара поштовала, то је и разлог зашто се обично прича о том периоду – тако се деца уче да буду поносна на своје порекло. Историја Трећег бугарског царства и Народне републике Бугарске покреће више питања, емоција и расправа. Има људи који су на властитој кожи искусили последице различитих догађаја који су се догодили у то време. Реч је о Народном суду, Септембарском устанку, нападу изведеном у храму Свете Недеље, нацистичким логорима. Тај део историје је још увек неистражен у потпуности због претеране емоционалне засићености, рекао је г. Златков.