Дивимо се њиховој непролазној лепоти, али не помишљамо о невидљивим рукама које су им вратиле првобитни сјај. Често заборављамо да се у времену све мења и траје ограничено, али је на људима да за вечност чувају оно најдрагоценије што су они сами створили.
Двадесет неизлаганих до сада платна истакнутих бугарских сликара напустиће подземље Етнографског музеја у Пловдиву и биће пренето у рестаураторски атеље. Да ли ћемо их све видети у изложбеној сали зависиће и од нас, потенцијалних посетилаца музеја. Уместо да останемо пасивни посматрачи, фондација „Отворене уметности” предлаже оригиналан начин на који можемо да учествујемо и дизању тих дела из заборава. Помоћу прве сличне донаторске кампање у Бугарској под насловом „Вратимо слике у музеј” она нас позива да прикупимо малу суму новца – тек 3.800 лева (око 1.800 евра) и тиме помогнемо да се слике рестаурирају.
Ове године имамо добар повод да обратимо већу пажњу Етнографском музеју, зато што он обележава троструки јубилеј – 100 година од свог оснивања, 80 година од смрти свог утемељивача Стоја Шишкова и 170 година од подизања куће Кујумџиоглуа у старом делу града Пловдива – објашњава куратор Владија Михајлова. – Публика, нормално, повезује рад музеја са његовим поставкама, изложбама и неким другим приредбама, али када иза затворених врата просторија које нису приступачне посетиоцима, одвија се невидљив рад рестауратора. Огромне збирке треба стално одржавати, а то тражи континуирани прилив средстава. Није реткост да су културне институције приморане да бирају шта ће – да наставе нормалним ритмом или да повећају видљивост у јавном простору. У случају са овом донаторском кампањом – њен циљ није једноставно да отвори врата музеја и покаже шта се тамо догађа, него и да да шансу људима да макар и мало помогну радовима на одржавању експоната и својим добровољним прилозима осмисле значај културне баштине.
Слике којима ће бити враћен претходни сјај уз помоћ дародаваца дело су Енча Пиронкова, Анастаса Стајкова, Дарене Георгијеве, Петка Владова, Елзе Гоеве и Коља Витковског. Платна приказују свакодневни начин живота и традиционалне бугарске празнике карактеристичне за народни миље 20. века са свим његовим елементима – музиком, тржницама и панађурима, бербом ружа, жетвом, косидбом, занатима какви су рецимо лончарсво, самарџилук и др.
На већини слика могу се видети различити моменти из свакодневневице – додаје Владија Михајлова. – И то је посебно занимљиво нарочито у Пловдиву – граду који одише историјом и у коме се укрштавају различите епохе – невероватно је уочити разлику између некадашњег начина живота и данашње свакодневице.
Донаторска кампања ће се наставити до 5. септембра, а рестауриране слике ће бити изложене у Етнографском музеју 15. истог месеца. Изложба ће бити један од специјалних догађаја на фестивалу “Ноћ/Пловдив”, који ће се по 13. пут узастопно одржати средином септембра.
Током првог дана фестивала широм ће отворити врата за посетиоце музеји и галерије, биће доступни и неки атељеи – рецимо сликара Атанаса Хранова, а у старом делу града ће бити приређене и изложбе студената – прича Владија Михајлова. – Следећег дана фондација „Отворене уметности” ће обележити своју 10. годишњицу уз учешће уметника из Америке, Француске, Шпаније, Финске, Бугарске, међу којима се истичу познати шпански уметник Исак Кордал који инсталира минијатурне ликове на улицама великих градова и студио финландских архитеката, који истражују утопијска места. Посетиоци ће имати прилике да крену у виртуелне шетње уз помоћ француског медијског уметника Аделина Швајцера. Помоћу VR наочара (наочара за виртуелну стварност) они ће из мобилних телефона погледати на свет на другачији начин, а кроз ову стварност водиће их редитељ. На програму су и предавања – проф. Владимир Градев ће говорити у Католичкој катедрали о светој уметности, збиркама Ватикана и њиховој повезаности са савременошћу. Очекујте и пуно других изненађења на отвореном, јер ће један од акцената ове године бити управо јавни простори града.
Превод: Ана АндрејеваБугарско читалиште је јединствена институција која вековима чува духовност и традицију нашег народа. Народно читалиште у Разлогу "15. септембар 1903-1909 г" слави 115 година од свог оснивања. Тим поводом ће 30. септембра, на тргу у овом нашем..
Конференција „Бугарска књижевност на међународној сцени: Тачка гледишта издавача и преводилаца“ одржаће се 28. септембра у Hyperspace Social Tech Hub у Софији. Догађај је део Јесењег студија за књижевни превод, саопштили су организатори из Куће за..
На 42. другом издању Фестивала бугарског играног филма "Златна ружа" у Варни филм "Тријумф" редитеља Петра Влчанова и Кристине Грозеве је освојио велику награду за дугометражни филм. Њему је припала и награда за сценарио који су написали двоје..