Неконтролисана сеча шуме је озбиљан проблем који забрињава грађане, заштитнике природе, шумаре и државне институције. Према подацима неких организација за заштиту природе, скоро 1% шума је исечено, а приходи од продаје дрвене масе износе око 100 милиона лева годишње (50 млн евра).

Пасивност надлежних државних институција, чији представници због политичког или личног интереса затварају очи на све што се дешава, често подстиче крађу шума. Како би се спречило даље уништавање шума потребно је да се грађани више ангажују, убеђени су еколози. Један од инструмената које друштво може да користи у тој борби јесте електронска платформа GIS коју су израдили чланови Светског фонда за природу (WWF) – Бугарска. Ево шта нам је о њој испричао Александар Дунчев, експерт организације:

Свесни смо тога да се проблем неконтролисане сече неће решити једино слањем дојава контролним органима. Стога смо још пре 2-3 године израдили GIS платформу која ће сваком грађанину омогућити да се оријентише и упути дојаву о противзаконитој сечи шуме или нечем сумњивом.

Платформу користи око 300 особа дневно и шаље информације о врсти шуме, њеној величини, као и о томе да ли су издате дозволе за сечу на том месту. Осим у Бугарској сличне интерактивне мапе су израдиле Румунија и Украјина где је проблем дивље сече такође озбиљан. Сваког месеца еколози у земљи добијају по 4-5 дојава о незаконитој сечи, али успевају да реагују само на једну од њих пошто је број еколога веома скроман. Гаје наду да ће медији почети да дају већи публицитет проблемима везаним за заштиту шума. На тај начин ће људи сазнати да се, макар тешко, неки од проблема решавају.

Током свих тих година смо заједно са Агенцијом за шуме тражили решење за побољшање шумарске политике и законодавства како би се спречили случајеви кршења закона. Тако је донета одлука да се уграде GPS уређаји за праћење у камионе и видео надзор у погонима, да се користе специјалне плочице са бар-кодовима за свако веће стабло у камионима, електронске карте за превоз, као и да се поставе информативне табле које обезбеђују информацију о местима сече, рекао је Дунчев.

Са друге стране, шеф Дирекције за заштиту шума при Извршној агенцији за шуме Димитар Баталов инсистира на изменама Кривичног закона и Закона о административним прекршајима и казнама који регулишу санкционисање починилаца прекршаја. Према г. Баталову, број прекршајних налога издатих прошле године достигао је 16.800, а исплаћено је тек 15% казни. Сагласно Закону о административним прекршајима и казнама у случају да је починилац незапослено лице или социјално угрожена особа, прекршајни налог се издаје, али он није у стању да плати казну пошто није у материјалној могућности да то учини. Стога су из Агенције за заштиту шума предложили да се уведе обавеза обављања друштвено-корисног рада. Према статистичким подацима које је објавила Извршна агенција за шуме, број особа које систематски чине прекршаје премашује 1.000. Експерти су скренули пажњу и на други такође битан проблем – шумске пожаре и могућности спречавања избијања пожара. Један од најчешћих узрока избијања пожара су људска непажња и нехат. Шуме које су биле захваћене пожаром често, у зависности од степена уништености врста, не успевају да се опораве што налаже поновно пошумљавање земљишта. Али је природни опоравак свакако боља и одрживија варијанта, сматрају еколози. Према подацима Министарства пољопривреде, 4 943,7 хектара шуме је у 2016. години код нас изгорело. За опоравак 0,1 хектара шумског земљишта потребно је у просеку од 800 до 1.000 лева (око 500 евра). 

Уништавање шума доводи до повећања ефекта стаклене баште, расте ниво штетних емисија гасова, а отуда опада ниво кисеоника у атмосфери.