„Школске вежбе могу бити и забавне ако је уз тебе прави пријатељ, који ти помаже да протумачиш неку формулу или оно што каже неко ко користи надувен стил говора. То као и да подрже ђаке ради бољег усвајања лекција циљ је волонтера из фондације „Поклоните књигу“.

У радним данима они проводе дуге сате пред компјутером, улазе у учионице или преговарају са пословним партнерима. Али током викенда одлазе код "свог детета". Већ седму годину волонтери из фондације “Поклоните књигу” помажу деци лишеној родитељског старања не само да усвајају нова знања, него и да стичу она искуства која ће им бити потребна када напусте дом за незбринуту децу.

„Ова идеја је поникла када је на Фејсбуку покренута иницијатива о прикупљању књига за потребе подмлатка смештеног у домовима социјалне заштите, циљ је био да се у тим институцијама створе библиотеке – прича Елена Маринова, координатор у  фондацији. – Убрзо је постало јасно да већина деце не уме да чита, па им дониране књиге нису од никакве користи. Тако је настала идеја да се тој деци пружа помоћ у надокнађивању пропуштеног градива. Наша жеља је да она напредују у стицању знања и зато финансирамо опремање просторија за додатну и допунску наставу у које педагози одлазе двапут недељно, помажу деци да савладају градиво и реше домаће задатке. За волонтере су разрађене лекције које обухватају различите области из свакодневног живота. Када одемо код њих, разговарамо са децом о темама тих лекција, а циљ нам није толико да проверимо да ли су запамтили оно што пише у уџбеницима, колико да подстакнемо њихову радозналост и да им покажемо како информација може бити презентирана на занимљив начин.“

Елена Маринова каже да је много лакше поклонити књигу него ли издвојити из слободног времена да би се дружио са неким дететом и усмеравао га у животу. Многи људи посећују неколико пута домове за незбринуту децу, а потом одустају. Има међутим и таквих који склапају трајно пријатељство са децом и играју улогу ментора у њиховом животу. Маринова већ четврту годину брине о једној девојци и каже да је јако подстицајно видети како она напредује у усвајању знања и вештина.

„Када сам упознала ту девојчицу у Дому за децу лишену родитељског старања у Берковици, било јој је 14 година, а ево сад ће у августу да напуни 18 – каже Елена Маринова. – Завршила је середњу школу и предстоји јој да дође у Софију и смести се у прелазној кући. Раније је била мал те не као дивљакиња, а сада делује прибрано. Има интересовања типична за тинејџере, али на жалост није се много променила у погледу учења јер јој недостаје додатна образовна подршка. Мени је важно што се клони оних штетних навика које се иначе лако стичу у домовима за незбринуту децу. Сада, када дође у Софију, користиће помоћ већег броја стручњака каквих није било у малом граду.“

Волонтерка и „њено“ дете ће наставити да се друже и у великом граду, па ће се овде оне, бар на почетку, сретати свакодневно, уверена је Елена Маринова. Упркос свим тешкоћама које их очекују, може се рећи да је то прича са срећним крајем. Борба за бољи живот деце смештене у домовима социјалне заштите међутим тек предстоји.

„На жалост, неки свршени ђаци средње школе не умеју да читају, па ипак добијају диплому – тврди Елена Маринова. – Нема координације у раду дома социјалне заштите, школе и осталих субјеката који помажу деци у усвајању знања, па су у крајњој линији деца жртва одсуства такве повезаности. Многи од оних који ипак умеју да читају, не могу из текста схватити есенцијалне податке. Иначе су им књиге приступачне, могу их позајмити у локалним читаоницама (домовима културе) или у библиотекама.“

Да подршку у учењу сваком детету пружа по један волонтер – то је циљ фондације „Поклоните књигу“. „Настојимо да помогнемо деци да боље усвоје школско градиво и(ли) да стекну вештине у неком занату“, каже на крају Елена Маринова.