Посебну атмосферу Софији крајем јула придаје културни догађај који је овде приређен од 21. до 25. овог месеца – Међународни фолклорни фестивал „Витоша 2017“.
Плесни састави на овогодишњем 21. издању фестивала долазе са свих континената, јавио је Нестор Несторов, директор фестивала. Из Европе су нам стигли представници Летоније, Босне и Херцеговине, Албаније, Словачке. Ту је и државни ансамбл Грузије. Имамо и учеснике из далеких крајева – из Еквадора, Индије, Аргентине. Ове године први пут смо угостили плесаче из Сингапура.
Укупно 16 је број састава, док је учесника изнад 500, казао је Несторов и додао: Сваке године настојимо да нечим новим испровоцирамо интересовање публике – овога пута смо пре дефилеа централним булеваром Витоше присуствовали венчању брачног пара у цркви Свете Недеље.
Кнчо Кнчев, главни експерт у софијској општини Витоша додаје:
Ове године имамо и представнике Чилеа, острва Гвам, Бразила, Индонезије, Кине и неких других далеких крајева планете. Свим саставима који су се овде окупили ово је прво гостовање у Софији – у току те 21 године директор фестивала Нестор Несторов сваки пут зове групе које никад нису учествовале у том догађају.
У тесној конкуренцији за Куп фестивала такмичили су се искључиво ансамбли који су добитници националних и светских одликовања. Интернационални жири је дао највећу оцену наступу државног ансамбла Грузије „Мцвервали“, који је поред сјајне интерпретације оставио снажан утисак раскошним традиционалним костимима.
XXI међународни фолклорни фестивал „Витоша“ организује се под покровитељством Међународне федерације националних игара (FIDAF), а домаћин је ансамбл „Софија 6“, који је Нестор Несторов утемељио 1976. године. Под његовим руководством састав је освојио бројне награде у земљи и иностранству, а међу њима се посебно истичу „Велика плесна награда Софије“ за 2008. и 2009. г., „Палма-2009“ којом су се играчи вратили са Палме де Мајорка, „Златни Карађоз“ – ту су награду понели из Бурсе (Турска) 2010, „Гран При“ великог Азијског такмичења у народним плесовима у Кореји (такође 2010).
За учеснике фестивала предвиђено је довољно времена за разоноду, излете и дружење са новим пријатељима.
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Променљиво облачно