Нахранити душу ближњег не захтева увек неке велике напоре. Довољно је да отвориш своје срце и са вером да учиниш прве кораке.

Девора и Давид, људи који су исто толико необични колико су им необична и имена, већ су прошли најтежи део пута. Сваке недеље ови млади људи достављају топли оброк старим особама у Клубу за пензионере у Софијској четврти „Младост.“ Али то свакако није најважније. „Ово није само хлеб, већ подељена трпеза. Није само кутлача чорбе, већ топлина породичног дома,“ тврде Девора и Давид.

„То су сасвим нормалне ствари које свако треба да ради, дакле, да се брине о групи људи или једној особи, каже Девора. – Ми смо одлучили да се бринемо о овим старим особама и то је нешто што осећамо као позив, нешто што извире из срца.“

Када су се први пут срели са тим старим особама Девора Ковачева и Давид Крумов су из њихових погледа прочитали једну једину жељу – да неко сврати и поразговара с њим. Сваког пута их дочекују раширених руку, грле их и захваљују на издвојеном времену док им се топле сузе котрљају низ образе. И тако ће свако од њих понети једну дивну успомену са дирљивог сусрета који „траје“ већ пет месеци. 

„Иницијативу смо назвали „Подељена трпеза“ јер кад се окупимо око трпезе углавном делимо утиске, снове, једни другима препричавамо доживљаје и разне занимљиве ситуације, каже Девора. – На тај начин се ствара осећај заједнице, породице, а све те старије особе се осећају значајним. Многи од њих живе сами, неки немају деце, док су други остали сами пошто су им се синови и кћерке због посла преселили у други град или земљу. И једног дана су дошли неки млади људи чији циљ није био само да поделе храну с њим него и да разговарају, поделе своја мишљења и осећања. За ове старе особе је време проведено са нама толико драгоцено. Чак ни храна им није толико битна. Важно је да неко дође, да разговара с њим, да их саслуша. И ми смо одлучили да управо ту њихову потребу ставимо у први план.“

Девора свира на харфи и студира на Музичкој академији, а Давид је студент глуме на Националној академији за позоришну и филмску уметност. Њихови путеви су се укрстили пре неколико година, а веру у вечну љубав ојачали су захваљујући разговорима са новим пријатељима.

„Упознали смо један љупки пар који је кроз године много тога заједно преживео. Нажалост, његово здравље је нарушено, али је она и даље у доброј кондицији и брине о њему. Њих двоје се много и дубоко воле и поштују. Они су нам рекли да су више од 50 година заједно и упркос свему поштују једно друго. Њихове речи су на мене оставили јак утисак, пошто, знате како је, свуда около причају како је љубав пролазна и краткотрајна. Али ми као људи који су на почетку свог живота желимо да верујемо у вечну и праву љубав, а та породица је нас охрабрила и подстакла на размишљање.“

На крају ће свима судити по милосрђу, пише у Светом писму, а Девора и Давид су обдарени и срцем, и љубављу. Њихова највећа жеља је да се воле вечно и да оставе траг у нечијем животу.

„Обоје смо одрасли у хришћанским породицама које су нас васпитале да верујемо и чинимо добро, каже Девора. – Родитељи су ми стално говорили – пружи руку, немој живети само за себе. Буди нечији одговор, помози. Они су ми служили као пример. И пошто сам одрасла у таквом окружењу, у једном тренутку сам схватила да ја, у ствари, не могу живети друкчије.“

Ако и ви као Девора и Давид желите да поделите вечеру припремљену с љубављу са усамљеним старим особама, потражите их на Фејсбуку, јер као што је рекао папа Фрања: „Ближњи нам је сваки човек коме је наша помоћ потребна.“