Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Пећински манастир Светог Димитрија Бесарабовског

БНР Новини

На подручју североисточне Бугарске се налази много пећинских манастира који потичу из средњег века. Саграђене високо у стенама и на непреступачним местима ове светиње су биле место за уједињење с Богом. Данас све те обитељи које су проглашене споменицима културе више нису активне. Једини манастир у стени који је активан на територији Бугарске јесте манастир Светог Димитрија Бесарабовског који је смештен на обали реке Русенски Лом, код села Бесарабово. Чиме можемо да објаснимо зашто у Бугарској има толико манастира у стенама питали смо директора Регионалног историјског музеја града Русеа проф. Николаја Ненова:

„Пећински манастири су се углавном градили из верских разлога. Један текст из средњег века гласи: „Ко има пећину, тај ће се спасти,“ тј. у питању је посебна сотериолошка концепција према којој ће свако ко буде имао своју пећину, у конкретном случају цркву, спасти своју душу. Као друго, изразито кршко подручје је додатно погодовало подизању манастира у стенама. Али у целини гледано је кључну улогу одиграла вера. Често упоређујемо данашњицу са животом у средњем веку, а то је једноставно неупоредиво. Тада без вере није било могуће опстати. Мислим на ону праву, строгу веру.“


О најранијим историјским подацима о постојању Бесарабовског пећинског манастира је проф. Ненов рекао:

„Досадашња истраживања указују на људско присуство у тим пећинама још у првим деценијама 9. века. У неким од удубљења у стенама откривени су цртежи јелена, сунца, мали натписи, крстови. Реч је о добро познатим истраживачима цртежима (графитима), неки од којих датирају из претхришћанског, а други из хришћанског доба. Још у првим деценијама 9-10. века су на истом том месту где се данас налази манастир Светог Димитрија Бесарабовског изграђене цркве у стенама, а касније и манастир.“


Ко и када је истраживао историју овог манастира?

„Један од најчувенијих истраживача историје ове светиње је Чех Карел Шкорпил који је утемељивач савремене бугарске археологије. У новије доба је проф. Тодор Моллов са Великотрновског универзитета на основу многих писаних извора израдио анализу ситуације и историјских прилика везаних за манастир и, наравно, за Светог Димитрија Бесарабовског.“


Проф. Ненов каже да у цркви нема оригиналних зидних слика и објашњава да „када је Карел Шкорпил крајем 19. века посетио манастир видео је само пусте пећине. Године 1937. је монах Хрисан који је дошао из Плаковског манастира обновио обитељ и тако су се појавиле нове фреске и иконе.“


Проф. Ненов је објаснио какву је улогу одиграо Бесарабовски пећински манастир у прошлости када су такве и сличне светиње била седишта културе и просвете.

„Бесарабовски манастир заузима посебно место у бугарској историји. Он је један у низу манастира који красе обалу реке Русенски Лом. Један од чувених у том крају манастира су Ивановске пећинске цркве. Реч је о патријаршијском манастиру са скрипторијумима, тј. са посебним просторијама у којима су монаси писали и преписивали рукописе, а у којем су живели образовани људи. О томе сведочи на десетине натписа на зидовима некадашњих ћелија. Јован Александар који је касније постао бугарски владар женидбом са влашком принцезом Теодором је између осталог добио један манастир и село. Манастири у бугарском средњевековљу су били једини прави феудалци. Или, у власништву манастира су била села чији су житељи радили како би га издржавали. Село и манастир су названи по влашкој фамилији Бесараб. Отада до краја 16. века овај манастир је жив и активан.“


Пећински манастир Светог Димитрија Бесарабовског је проглашен археолошким спомеником културе. Ево шта је још рекао проф. Ненов: „Данас на том локалитету посетиоци неће видети археолошке остатке. Шкорпил је у својим радовима поменуо како су пронађене кованице из антике, вотивна плочица Дијане, а исто тако и плочица Бахуса.“ Касније је манастир обновљен и изграђени су нови објекти. Некада је ктиторство играло кључну улогу у изградњи цркава и манастира. Проф. Ненов је објаснио како данас стоје ствари:


„Ситуација је слична. Некада су ктитори били имућни људи и владари, укључујући и бугарске, као што смо видели у долини реке Русенски Лом. Упоредо са новом црквом су изграђени и додатни објекти и просторије у манастиру, а као што је забележено на ктиторском натпису за то су помогли грађани града Русеа, имућне фамилије и држава,“
рекао је проф. Ненов. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Светлана Димитрова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

На локалитету Хераклеја Синтика пронађена још једна римска статуа

Бугарски археолози пронашли су још једну статуу у канализацији античког града Хераклеја Синтика. Данас, око 11.00 часова, археолози из екипе проф. Људмила Вагалинског пронашли су још један мермерни кип у близини места где је у јулу о.г. откривена..

објављено 20.9.24. 12.18

Почињу прва свеобухватнија археолошка истраживања трачког комплекса Бегликташ

Трачко светилиште Бегликташ налази се 5 км од града Приморског и једно је од бројних занимљивих знаменитости у региону где се могу видети и мноштво добро очуваних долмена, који се везују за погребне ритуале трачких племена. У ствари, у питању су гробнице..

објављено 16.9.24. 12.05

Навршило се 100 година од освећења Патријаршијске катедрале Светог Александра Невског

Пре тачно 100 година, 12. септембра 1924, почело је освећење храма Светог Александра Невског у Софији, који је по идеји бугарског политичара и друштвеног радника Петка Каравелова изграђен "у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од..

објављено 12.9.24. 11.44