Са градом Тетевеном увек ме повезују позитивне емоције из детињства када сам, да бих побегла од врућине у Софији, гостовала мојим рођацима тамо. Сећам се зелених брда, хладовине коју пружа Стара планина, бистрих река, цврчака. Годинама су моји летњи одмори постајали све краћи, имала сам све више обавеза и тако сам све мање одлазила у овај диван град. Испоставило се да смо, у ствари, са њим били растављени пуних 15 година, али сам се пре отприлике недељу дана вратила тамо с осмехом и великим узбуђењем. Мало је оних ствари које су се промениле – брегови су још увек зелени, људи – као некада предусретљиви.
Повод да опет дођем у Тетевен био је Празник „тетевенске саламуре“. Иако не волим баш саламурену рибљу чорбу, она је била „звезда“ на централном тргу Саве Младенова. Од мештана сам сазнала да се овај празник обележава другу годину заредом и да је „тетевенска саламура“ – рибља чорба – идеалан мезетлук за ракију. Боја јој је црвена, а укус – љути, кисели и слани.
Међу штандовима на којима се бесплатно нудила ова локална чорба био је тај Ватрогасне службе. Ватрогасци су ми с осмехом на лицу рекли: „Упозорили смо овдашње људе да пазе шта данас раде јер не бисмо да на Празнику радимо“. На срећу свих, није дошло до потребе да ватрогасци интервенишу. Песме, игре и приче дизале су дух присутних.
Потпредседник општине Тетевен Борис Врабевски ми је испричао занимљиве приче о прошлости овог региона и изразио задовољство чињеницом да Празник већ другу годину заредом окупља пуно људи из свих крајева земље. По његовим речима, то је начин за очување културе и традиција града, а заједно с њим ће и дух мештана заувек остати жив. Образовање деце и добри породични односи су такође веома цењени у овом региону.
Сазнала сам да је тетевенски крај насељен још у древна времена. Неки сматрају да је град добио име по Тетјовој фамилији која се настанила на овом тлу и основала град. У прошлости се овде развијало 27 заната, а тетевенски трговци су били веома успешни и свугде познати. Град, који се налази на обали реке Вит, некада су звали „Алтин Тетевен“ (Златни Тетевен). Абаџијски, крзнарски и резбарски занат само су неки од старих заната по којима је регион био познат. Риболов, пак, је и данас свакодневно занимање. Године 1801. Тетевен су напале крџалије. Град је спаљен и скоро потпуно уништен. Међутим, 50. и 60. година XIX века доживео је успон и постао један од занатских центара Бугарске. Данас се у Тетевену може видети мноштво кућа устаничких четника, које су проглашене споменицима културе.
У околини вреди посетити Историјски музеј, Гложенски манастир, Авантуристички парк „Адреналин“, водопад Скока. У близини града налазе се еко-стазе. Хладовину можете наћи и у пећинама Саева рупа /буг.: Саева дупка/, Драганчовица, Моровица. Још много се може писати о Тетевену, али овом приликом нек завршимо цитатом писца Ивана Вазова посвећеног граду Тетевену: „Да нисам дошао у Тетевен и ја бих остао странац за мајку Бугарску… Много сам лутао, много сам скитао, али лепшег краја нисам видео.“.
Превод: Албена Џерманова
Фотографиje: Луиза Лазарова
Туристичко друштво из Трна позива туристе да 1. јануара 2025. године заједно испрате први залазак сунца у новој години са врха Љубаш (1.399 м), који се налази у истоименом планинском масиву у региону Трна, на западу Бугарске. Полазак је планиран из..
Око 700.000 Бугара одлучило је да путује поводом дочека Нове године. Од тог броја, око 120.000 до 130.000 њих изабрало је да проведе празнике у иностранству, док је готово исто толико страних туриста одабрало Бугарску као своју новогодишњу..
Упркос дубокој политичкој кризи која потреса Бугарску и све већем незадовољству у друштву, један сектор успео је да се истакне као светла тачка – туризам. Током 2024. године, земља не само да је успела да се опорави од последица пандемије, већ је..
У Бугарској вински туризам цвета, а све више људи препознаје магију одмора који комбинује дегустацију вина, гастрономију и опуштање. Како открива енолог..