Бугарска планира пренаоружање своје војске за чије сврхе је издвојила преко 2 милијарде евра до 2029. године. Ова одлука је последица, с једне стране, моралне и физичке застарелости постојеће опреме углавном руске производње, а с друге – све чешћих подсећања НАТО да земље чланице Алијансе треба да издвоје за одбрану 2% БДП-а. Поврх свега, Софија се у некој мери осећа угроженом тероризмом, војним конфликтом на Блиском истоку и нестабилном ситуацијом у Украјини након што је Москва анексирала Крим.
Чиме тренутно располаже Бугарска, шта и одакле намерава да набави како би модернизовала своју војску и достигла прихватљив ниво стандарда Запада и НАТО?
Војска Бугарске је професионална и број војника у њеном саставу тренутно, бар на папиру, износи 30.000. Као земља која се граничи са земљама чланицама НАТО, комунистичкој Бугарској су оружане снаге биле приоритет и Москва јој је великодушно слала свакакву технику и опрему, што је бугарске оружане снаге претворило у једну својевремено модерну и бројну војску. Након пада Берлинског зида и краха комунизма Бугарска је нагло променила курс и постала члан НАТО, а затим и Европске уније, а у међувремену је укинула обавезно служење војног рока и увела професионалну војску. И све би било више него добро да није било забрињавајућег технолошког заостајања бугарских оружаних снага које су, уз мале изузетке, опремљене оружјем и техником из доба комунизма. Поред тога је и број војних лица драстично опао, а недавно је објављено да је 6.000 места у јединицама и штабовима непопуњено и, оно што је горе, нема кандидата за њих са почетном платом од 300 евра месечно.
Након дугих размишљања шта и како модернизовати војску, Бугарска је изгледа напокон схватила да нема више времена за губљење. Влада, Народно собрање и председник земље су готово једнодушно одобрили намере Министарства одбране да реформира и пренаоружа војску новим ловачким авионима, бродовима и оклопним возилима за пешадију. Средства потребна за модернизацију војске су већ предвиђена и износ надмашује 2 милијарде евра за период до 2029. године.
Велики проблем и велике противречности унутар политичке класе проистичу из питања: Шта тачно и одакле да се набави? Око одобреног од стране специјалне експертске комисија Министарства одбране шведског ловачког авиона „Грипен“ избили су такви спорови и скандали да је формиран специјални парламентарни одбор чији је циљ био да проучи и истражи све детаље и околности везане за евентуалну куповину тог авиона. Није искључено да до сличних потреса дође и приликом склапања уговора о куповини друге опреме пошто су у игри велики финансијски интереси.
И овде искрсава питање да ли је обавезно да све што нам је потребно набавимо из западних земаља или бугарска војна индустрија може да буде укључена у пренаоружање Војске Бугарске? У годинама транзиције је и војно-индустријски комплекс као и читава тадашња државна привреда преживео тешке године, али је последњих 5-6 година доживео процват углавном због сукоба у свету. Бугарска предузећа за производњу и ремонт наоружања и војне опреме раде углавном за извоз који достиже преко пола милијарде евра годишње. Бугарска производи муниције, лако стрељачко оружје (аутомат Калашњиков), противтенковске пројектиле, системе за праћење и циљање, војну оптику и др.
Експерти су мишљења да бугарска предузећа за производњу војне опреме могу ако не у потпуности бар у својству подизвођача да учествују у пренаоружању војске. Што се ловаца тиче, тамо ћемо се тешко снаћи пошто Бугарска нема нити искуства, нити стручног особља за авио-индустрију. Али пошто ће то бити посао на принципу „купићемо ако и ви инвестирате код нас“ врло је могуће да и бугарска војно-индустријска предузећа добију наруџбине од шведске компаније SAAB. Као подизвођачи могу да се укључе и бродоградилишта у Варни. Према проценама стручњака, бар 20-30% радова на изградњи два ратна брода може да буде поверено бугарским предузећима. Слична је ситуација и са оклопним возилима за пешадију. У том погледу Бугарска може да има веће учешће пошто су се сличне машине и оклопна возила некада производили у земљи, а данашња производња система за вођење и управљање пројектила и војне оптике је на савременом нивоу и без великих проблема могу да се користе у новим борбеним машинама, без обзира на то која ће западна компанија бити извођач радова.
Све то звучи оптимистично за бугарску војну индустрију и њену блиску будућност, поготову када се узме у обзир чињеница да поред успона домаћег тржишта нема посебних индикација да ће се конфликти на Блиском истоку ускоро окончати. Није случајно да највећа војно-индустријска предузећа стално траже и запошљавају додатну радну снагу.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваДржавни гасни оператер „ Булгаргас“ ангажовао је правног консултанта за заштиту интереса бугарске компаније по уговору закљученом с турском државном компанијом „Боташ“ о складиштењу и снабдевању природним гасом. У складу с уговором, „Боташ“ ће до..
Тајвански технолошки гигант преговара о изградњи велике производне базе на територији Економске зоне Тракија, код Пловдива. Ово је саопштио министар за иновације и раст Росен Карадимов, који се упознао са током радова на изградњи неколико великих..
У септембру је инфлација у земљи нагло успорила на 1,2% са 2,1 одсто у августу и достигла најнижи ниво од марта 2021. године, показују подаци Националног завода за статистику. У односу на август забележена је дефлација од 1%, након што је у августу..