Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Копривштица – центар просвете у доба националног Препорода

БНР Новини
Фотографија: koprivshtitsa-bg.com

„Читајте и  сакупљајте знања како вас друга племена и народи не би исмејавали. У овој књижици сам прикупио грађу о историји бугарског  рода – у вашу корист и за похвалу. Написао сам је ради вас, који љубите свој род и бугарску домовину. Преписивајте ову историјицу … и чувајте је како не би пропала!”

То је  пре више од два столећа написао у својој „Историји словенобугарској“ Свети Пајсије Хиландарски – један од великана домаће историје, који је допринео буђењу наше националне самосвести у доба националног Препорода. Родољубиви Бугари и данас одају пошту животном делу Пајсија и поносе се њиме. О томе сведочи и музејска поставка „Копривштица – центар просвете у доба националног Препорода“ која је представљена у Доросијевој кући, намештеној у специфичном за оно доба стилу.

О раду тог необичног музеја прича Светлана Мухова – кустос код Дирекције градских музеја Копривштице.

„Приказујемо историју школства у граду почев још из доба црквено-манастирских школа. Овај облик просвете задржан је у Бугарској и после ослобођења земље од отоманске владавине. У средњовековној Бугарској су постојале књижевне школе, чији су истакнути представници, који су били уједно и филозофи, и црквени поглавари, имали велики утицај на књижевну делатност у Русији, Србији и Румунији, земљама у које су неки од њих прешли после потпадања Бугарске под османску владавину. У тешким годинама после пропасти бугарске државе највећу улогу за очување бугарске културе и писмености имале су црквене школе којима треба одати признање и нужно поштовање. Такве црквене школе у Копривштици су се појавиле у XVI – XVIII в. Овде је било метоха Рилског и Хиландарског манастира. Управо то је одржало живу бугарску писменост и веру, а касније су личности попут Пајсија Хиландарског пробудилe националну свест Бугара. Без будитеља и просветитеља било би незамисливо и животно дело великих бугарских револуционара.“


Музеј у Копривштици представља и две занимљиве реплике првих манастирских и световних основних школа код нас. Крајем XVIII – почетком XIX века школе су „напустиле“ цркве и манастире пошто су се наставе латили локалне занатлије и писмени људи. Поред свог заната обућари и молери, на пример, покушавали су да уче децу читању и писању.

„Ми приказујемо управо тај модел. Ево, тамо је била тезга кројача, а поред ње сточић где су ређали црквене књиге“ – прича Светлана Мухова и наставља: „Највиши степен у развоју просвете у доба националног препорода у Копривштици је дво-разредна школа коју је 1846. године отворио Најден Геров (1823-1900.). После реституисања куће тог великог бугарског просветитеља која је радила као његов музеј, ми смо посветили посебну салу том нашем великом педагогу који је био и надахнути песник, као и аутор првог Речника бугарског језика – што је заправо био колосални рад за оно доба. Неколико поглавља тог Речника он је објавио за живота, а онда је његов нећак Теодор Панчев објавио све што је Најден Геров прикупио током више година упорног и свесрдног рада. Пореклом из Копривштице су и неки од идеолога наше националне револуције Тодор Каблешков, Георги Бенковски и Љубен Каравелов, као и будући управљачи новоослобођене Бугарске – председник владе Петко Каравелов, народни посланик Рашко Маџаров, просветни радници Јоаким и Георги Грујеви.“

Превод: Александра Ливен 




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Посмртни остаци цара Фердинанда стигли у дворац „Врана”

Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..

објављено 29.5.24. 16.43

Посмртни остаци цара Фердинанда I након 76 година враћају се у Софију

„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина.  Посмртни остаци бугарског цара..

објављено 28.5.24. 14.28

До 2. јуна ће учесници похода „Стопама Ботевљеве чете“ стићи до врха Околчица

С обале Дунава код Козлодуја, где се 1876. године с аустријског брода „Радецки“ искрцала чета Христа Ботева,   кренуо је 76. по реду Национални поход „Стопама Ботевљеве чете.“ 120 км до историјског врха Околчица, где се водила последња битка,..

објављено 28.5.24. 10.20