Ускоро после своје прве посете Бриселу премијер Македоније Зоран Заев учинио је званичну посету Софији. Обе своје визите гост је окарактерисао као историјске и подређене циљу да Македонија добије подршку и помоћ за приступање ЕУ и НАТО. Из Софије Заев је позвао да евроатлантску будућност Македоније подрже и остали њени суседи. Иза тог апела видна је спремност нове македонске владе да нормализује односе са Грчком, са којом већ годинама Македонија спори о свом имену, са Србијом, коју Скопље оптужује за мешање у његове унутрашње послове и са Албанијом и Косовом, са којима у последње време има противречности у вези са аспирацијама албанског становништва у Македонији.

У Софији је премијер Заев изразио категоричну намеру за превазилажење разлика са Бугарском, истакавши да Македонија затвара једно поглавље историје за које су били карактеристични национализам и мржња и отвара ново поглавље европске будућности за све. Потврда те намере је постигнута сагласност да Бугарска и Македонија 2. августа потпишу одлагани већ дуго година уговор о добросуседству и сарадњи. Датум потписивања садржи јаку симболику, јер се тога дана обележава годишњица Илинденског устанка, сматраног врхунцем национално-ослободилачких борби македонских и тракијских Бугара. Избор 2. августа је недвосмислена демонстрација решености да се заједнички прослављају историјски догађаји и личности који су  везани за две земље. Такву решеност премијери Заев и Борисов су демонстрирали за време визите Заева када су се поклонили пред спомеником цару Самуилу у главном граду Бугарске. Самуилу је подигнут споменик и у Скопљу, а македонски политичари и историчари тврде да је он њихов национални херој. Ипак пут ка заједничкој прослави није потпуно прокрчен – Борисов је нагласио да пошто министри спољних послова Бугарске и Македоније коначно прегледају уговор о добросуседству, пре његовог потписивања премијери ће донети одлуку о томе шта значи "заједничка историја" и о којим се конкретним периодима прошлости ради.

У одговор на позиве македонског премијера Софија је уверила Заева да ће подржати европске и евроатлантске интеграције свог западног суседа. Премијер Борисов је истакао међутим да ће пријем у НАТО и ЕУ зависити пре свега од саме Македоније и њене унутарполитичке стабилности. Потпору евроатлантској и европској перспективи Македонија је добила и од председника Румена Радева, али је истовремено пожелео да се између две земље развија стабилна клима поверења, да се промени приступ македонске делегације према Бугарској у Савету Европе у вези Оквирне конвенције о заштити националних мањина и подржи обнављање и очување споменика бугарским војницима погинулим у Македонији.

Међу акцентима разговора било је и постизање боље транспортне, енергетске и комуникационе повезаности између две земље. Премијери су се сложили да је билатералну трговину и туристичку размену могуће знатно повећати. Констатовани су позитивни трендови у билатералној сарадњи на пољу просвете и културе. Таквих акцената разговора било је и 2012. г. када се премијер Борисов састао са својим тадашњим македонским колегом Николом Груевским, али је до сада у том погледу мало тога постигнуто. Нема видљивог напретка ни у изградњи аутопута Софија - Скопље и железничке пруге која би повезивала два главна града. Нови гранични прелаз Клепало-Берово, пројекат о коме је покренут у раним 80. годинама и поново оживљен међудржавним споразумом 1999. г., иако изграђен на македонској страни, никад није пуштен у употребу.

С обзиром на подужи застој у односима Бугарске и Македоније сваки напредак у билатералним везама треба поздравити. Медији у двема земљама оцењују визиту Заева Бугарској као пробој и шансу. Очекује се само да се најављене добре политичке намере нових влада у Скопљу и Софији остваре.

Превод: Ана Андрејева