Познаваоци специфичне граовске песме (прим. прев. музика карактеристична за југозападну Бугарску, тачније за град Перник и његову околину; шопска музика) ће свакако оценити њен јединствен стил, а љубитељи традиционалне бугарске музике ће остати одушевљени њеном извођачком техником.

1985. године је остварила свој сан да постане члан истакнутог ансамбла у којем има прилику да упозна и спецификум песама из других фолклорних области, а касније је постала солиста који изводи вишегласне хорске аранжмане у ансамблу. Често наступа са различитим камерним формацијама, једна од којих је трио „Вечерница.“ Али за свој радијски репертоар је Сорина остала верна старој граовској традицији. Традиционалне за регион Перника „сватовске песме“ које се изводе уз типично „таласање“ гласа, а које је снимила Сорина Богомилова, постале су заштитни знак граовског стила и тог краја уопште. Њен највећи сан је да пронађе и сними песме своје баке Спасије која је била позната не само у селу Дивотино. Сорина Богомилова је поносна на композиторе који су аранжирали њене песме под руководством Народног оркестра Бугарског националног радија. Реч је о Кости Колеву, Росену Генкову, Бојану Нанкову, Христофору Раданову. Предстоји снимање још 12 песама чији су аранжман урадили Николај Петров и Георги Андреев. Сорина није против покушаја појединих музичара да осавремене нашу фолклорну традицију, довољно је да то буде изведено професионално. Наступала је са извођачима поп музике који су хтели да у својим нумерама постигну ефекат граовског певања.

Ове године Сорина Богомилова слави свој 50. рођендан, пет деценија испуњених песама и лепим успоменама које је поделила са нама:

„За мене је народна песма најбитнија ствар после породице. Она је мој живот. Изводим једино аутентичне песме, а љубав према фолклору наследила сам од својих родитеља. Отац ми је некада свирао, ујаци су ми плесачи и кореографи. Један од њих је био члан ансамбла „Пирин.“ Почела сам певати и играти кад сам имала шест година. Певала сам у школском хору, свирала сам на труби у школском оркестру до 7. разреда основне. Таленат ми је прва приметила професорка музике гђа Благоева. Она ме је одвела у Перник, у Дом рудара. Тамо је диригент био Бојан Нанов, чија је супруга чувена певачица Ратка Алексова. Од Ратке Алексове и Павлине Горчеве сам научила тзв. граовско „таласање гласа.“ Бојан Нанков ми је помогао око вокала. Након тога ме је Гуна Иванова препоручила ансамблу „Филип Кутев.“ Користим прилику да се захвалим диригентима са којима сам радила – Марији Лешковој, Стефану Драгостинову и сад Георгију Генову, на томе што су ми поверили соло једних од најпознатијих песама: „Полегла је Тодорка,“ „Реци, Анђо,“ „Ајде сунце је зашло,“ песму Кјуркчијског – „Пиленце поје“ која је за секстет, а ја сам соло глас, исто тако певам соло у последњој песми Георгија Генова – „Мето лаже.“

Јубиларки Сорини Богомиловој желимо да и убудуће својим гласом и песмама проноси славу граовске песме и нашег фолклорног наслеђа.