Свега два километра од града Девина, ушушкана у крилу обавијене велом легенди планине Родопе, налази се једна од најсликовитијих еко стаза – „Струилица – Лака”. Она вијуга уз клисуру кроз коју протиче Девинска река, крајоликом испресецаним стеновитим литицама и водопадима. Тамо, усред густих вековних борових и смрекових шума, на окомите падине изнад реке није крочила људска нога. Зато се и данас тамо могу видети многе биљне и животињске врсте, одавно нестале у западној Европи. Управо у том пределу успева и дивно Орфејево цвеће – биљка ускрснућа (Haberlea rhodopensis) коју мештани називају бесмртниче. Она је у стању да преживи читав 31 месец суше. Легенда казује да је овај цвет бледољубичасте боје поникао из суза митског појца Орфеја. Рута иде и поред руина једне од последњих бугарских тврђава у месту Кале, где су некада јуначни житељи Родопа пружили отпор османској најезди. Пошто река иде уз обалу Девинске реке, на неким местима су изграђени дрвени мостови.
Идеја о изградњи еко стазе „Струилица – Лака” настала је у 70-им годинама прошлог века. Тада је материјалом који им се нашао при руци и неким основним ископним радовима оцртана рута ове стазе. Десет година касније, из ловног газдинства „Извора” изграђен је део стазе која је завршена тек 2002. године, захваљујући пројекту “Лепа Бугарска”. Тада су изграђени архитектонски елементи, висећи мостови и заклони и одморишта.
Стаза се налази на територији заштићеног предела у сливу Девинске реке. Она почиње тамо где и заштићени предео, а завршава се у месту Лака.
У кањону Девинске реке налази се и станиште дивокозе. Понекад ова животиња напушта ово мирно подручје и појављује се, на срећу туриста, близу еко стазе. Нарочито у августу и септембру може се видети како представници ове врсте силазе на реку, тражећи воду и хладовину. Дивокоза воли влажнију климу и зато, док трају врућине, чешће се може видети у близини реке.
Дивна природа, чисти ваздух и тишина, коју нарушава једино песма птица – шта друго треба човеку да би побегао од градске вреве и ужурбане свакодневице и напуни батерије животворном снагом воде. Када се лепоти природе дода магично дејство минералних врела, ствара се осећај хармоније. Управо таква је и Девинска минерална вода, која извире у срцу места Струилица. На том месту су и отворени базени са минералном водом, који од раног пролећа до касне јесени пружају релаксацију посетиоцима. И дању, и ноћу, по сунцу или киши – дражести којих је овај предео пун подједнако су привлачне. Упркос немалом броју туриста, ово место и даље остаје скоро нетакнуто.
Ова стаза омогућује посетиоцима да посматрају и неке заштићене животињске врсте каква је рецимо видра. Љубитељи природе реке могу пецати поточну пастрмку. Циљ градитеља ове стазе је очувати хармонију између човека и природе и зато се отпад може одлагати, а ватра ложити само на означеним местима. Из Ловног газдинства “Извора” скупљају и одвозе смеће. Такође из властитих прихода финансирају радове на одржавању еко стазе, а све то раде у настојању да природу очувају чисту и да овај предео остане привлачан за туристе.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: wikipedia.org, haiduk-tourist.blogspot.bg и zapadnirodopi.com
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..