ЕУ је запретила земљама чланицама из Централне и Источне Европе да има право да смањи или обустави субвенције намењене њима у случају кршења начела владавине закона. И Бугарска је у овој групи земаља. И не само то – она је једна од најрањивијих када су у питању евентуалне новчане санкције Брисела. Два су главна разлога за ову посебну осетљивост Софије према штапу којим прети Европска комисија.
Бугарска је можда земља коју у ЕУ највише критикују. Оптужују је за све грехе света и не постоји сфера у јавном и економском животу која није подвргнута веома оштрим, сталним и већ веома често отворено неконструктивним критикама. Једна од главних сфера која је на мети Брисела јесте правосуђе и његово неефикасно функционисање. Тј. владавина закона. Одмах после приступања ЕУ тачно пре 10 година, Бугарској је наметнут мониторинг у сфери правосуђа и унутрашњих послова. Мониторинг је еуфемизам иза којег се крију стални мониторинг и анализа дешавања. Једном годишње објављује се извештај о резултатима тог надзора и упућују се препоруке Софији о томе шта треба да уради до следећег извештаја. Доскора је Софија веома болно прихватала оштре критике у тим извештајима али сада као да је већ навикла и само изражава сагласност са констатацијама и критикама због одсуства реформи и напретка и ради оно што у једном тренутку желе из наше владајуће гарнитуре. На жалост власти у Софији, све критике у сфери правосуђа и унутрашњих послова имају реалне димензије. Једна од њих је одбијање приступања Бугарске Шенгену што не само вређа Софију која је убеђена да је испунила све захтеве него и смета све бројнијим бугарским туристима у осталим земљама шенгенског простора. Друго болно место Софије је улазак Бугарске у тзв. „чекаоницу за евро“ и прихватање евра као националне валуте. И у том погледу владајућа гарнитура у Софији сматра да је учинила све потребно за улазак у ту „чекаоницу“ али нас из политичких разлога не позивају и не пуштају да уђемо. Мора се признати да је и то истина, као и да је и ово резултат већ поменутог одсуства владавине закона.
Сада се свему томе додаје и претња обустављањем европских субвенција. То је веома крајња мера – сматрају посматрачи и тешко да ће она бити примењена на неку земљу чланицу ЕУ. То је пре свега претња која се у овом тренутку односи првенствено на Пољску и Мађарску, које спроводе изразито самосталну унутрашњу политику која све више иритира Брисел.
Што се Бугарске тиче, није реч о некаквим јединственим политикама и мерама, она је једноставно „црна овца” у Европској унији којој са свих страна прете критика и неодобравање. Код таквог стања ствари Софија једноставно не може а да се не осећа као потенцијална жртва нових санкција Брисела.
А то би за Бугарску било веома болно јер је она можда земља чланица ЕУ која највише зависи од субвенција Брисела. Само прошле године 90% јавних инвестиција у инфраструктуру финансирано је новцем из буџета ЕУ. Преко 10 милијарди евра односно око 3% БДП добила је до сада Софија од Брисела што је велики новац за наше увек празне владине касе. Отприлике још толико новца требало би да стигне у Бугарску и у актуелном програмском периоду до 2020. године. Захваљујући европским субвенцијама Софија данас има одличан метро превоз, изграђено је на стотине километара ауто-путева, наставља се побољшање екологије, многа села су почела да личе на лепе провинцијске пејзаже, а и фармери су добили доста пара из европских фондова. Евентуално смањење или обустављање финансирања из европских фондова било би права катастрофа за целу земљу а и буквално сви Бугари би осетили одсуство европског новца
У принципу, из низа разлога, Бугари су некако по традицији склони да пренебрегавају и наравно да не поштују закон који, према њима, служи једино интересима владајуће гарнитуре. Овакав однос се тешко и споро мења, а и власти не улажу велике напоре с тим у вези. За Бугаре је карактеристична још једна ствар - њима је најболније када им неко завлачи руку у џеп. А управо то намерава да уради Брисел. То ће очито тргнути Бугаре и натераће их да размисле и да се активирају како би у нашој земљи било владавине закона.
Превод: Албена ЏермановаПосле још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..