Ових дана Бугарску је посетио европски комесар за заједничку валуту Валдис Домбровскис. Он се код нас састао и разговарао са скоро свим високим званичницима који имају иоле мали однос према евру и евентуалном приступању Бугарској Европској монетарној унији. „Ми вас очекујемо када будете спремни“ – таква је била порука високог бриселског функционара која, међутим, не значи било шта. Свакако да он није пропустио да похвали државу – њену финансијску стабилност, ниски дуг и умерене владине трошкове, али је и критиковао дебаланс у економији, претећи обим интерних задужења и проблеме на тржишту рада.

Наравно да су медијима његова посета и разговоре у Софији приказани схематски, уобичајеним протоколарним фразама и љубазностима. Али ситуација није баш таква. Владајућа гарнитура на челу с премијером Бојком Борисовим настоји да Бугарска што је могуће пре уведе евро као званичну валуту. По том питању најуздржанији оптимиста је министар финансија Владислав Горанов који је задовољан и пријемом Бугарске у чекаоницу Зоне – тзв. ERMII механизам. Чак и ако се то деси, није јасно колико ће земља остати у чекаоници пре него што постане редован члан монетарне уније. Та нејасноћа је у неку руку решена после посете Валдиса Домбровскиса Софији, чим је постало јасно да ће се то десити пошто Бруто домаћи производ по становнику за Бугарску достигне бар 70% просечног у државама зоне евра. Тренутно он је испод 50%, али земља се развија и постепено сустиже остале државе иако незадовољавајућим темпом, како сматрају стручњаци Бугарске академије наука, који су убеђени да је Бугарској потребан бар годишњи привредни раст од 5% како би се она у догледној будућности изједначили са осталим чланицама ЕУ. За сада слична перспектива постоји једино у сновима премијера, који не крије наду да ће ове године наш економски раст достићи 4,5 па чак и 6%. Сви остали – стручњаци, финансијери и економисти – у синхрону с међународним организацијама какви су Европска комисија, Међународни монетарни фонд, Светска банка и други, наводе знатно нижи раст од 3%. То само по себи не би било лоше, али нас не „гура“ довољно брзо ка евру. Гувернер Бугарске народне банке Димитар Радев, један од оних којих се увођење евра директно тиче, такође је охладио страсти наводећи да ће банкарски систем у земљи бити спреман за јединствену европску валуту након отприлике годину и по-две.

Очигледно је, међутим, и нико то не крије, да приступање зони евра није чисто финансијско питање и не своди се само на испуњење одређених захтева. Оно је пре свега политичко питање, а то је Ахилова пета Бугарске, која има исувише низак рејтинг поверења у евро-круговима и скоро никакав лоби у Бриселу. Бугарска је и даље маргинална земља чланица, чији глас и став практично немају неку посебну моћ, нити значај за оне који доносе политичке одлуке у Европи.

Очигледно то схватају и обични Бугари који, за разлику од владајуће гарнитуре, нису баш одушевљени перспективом да плаћају у продавницама и да примају своје плате у еврима. У ствари, они добро знају како да баратају евром, пошто снагом Закона бугарски лев има фиксиран курс према њему и нека плаћања у земљи се одвијају управо у тој валути. Али то не побољшава стање најсиромашнијих грађана Европске уније. Доказ тога је и импровизована анкета утицајног информационог сајта која закључује да већи део Бугара не жели да журимо, већ да сачекамо и да видимо шта ће се у блиској будућности десити с евром с обзиром на бројне сценарије о Европи различитих брзина и евентуалну енкапсулацију зоне евра и стварање својеврсног језгра које неће допуштати непожељне госте. А доказа да на Бугарску гледају управо као на непожељног госта је више, махом на политичком нивоу. Или, како кажу неки стручњаци, политика руководи економијом Европске уније, а не обрнуто. Јер ако игра према правилима која је сама написала, Европа би требало да вреднује одличне економске показатеље и позитивне оцене које Бугарска стално добија од светских пословних и економских кругова.