Њене слике зраче светлошћу, а испод вела мистике којом су обавијене допиру поруке које нам стижу из реалности, удаљене од нашег грубог материјалног света. У загаситим бојама платна садржано је знање очувано на нашем поднебљу из прастарих времена.

Лили Димкова је изабрала 113 слика помоћу којих прича о пређеном животном, стваралачком и духовном путу.

„Ова моја изложба је јубиларна и ретроспективна – прошло је 50 година, откако ми је дано да радим на овај начин, а управо да трагам за светлошћу, за свим што је најлепше у природи и духу човека – каже она о својим сликама, изложеним у галерији у улици Шипка 6. – Имам читав циклус личности џиновског духа као што су Иван Вазов, Ћирило и Методије, Васил Левски, Бојан Маг, Свети Јован Рилски, Никола Вапцаров – ови великани духа говоре својим погледом и помажу нам да духовно растемо.”

Сликарка је кћи познатог народног исцелитеља Петра Димкова чији пример следи у свом животу – да служи људима и чини добро. Можда зато њене слике делују пречишћавајуће и чине нас бољим.

Лили Димкова је рођена 1932. г., завршила је сценографију на Ликовној академији у Софији, а радила је као костимограф у екипама многих домаћих филмова. Њене слике су излагане у Музеју Николаја Рериха у Њујорку, у Сан Франциску, Берлину, Алжиру,  Мароку, као и у галеријама у целој земљи. Лили Димкова је присталица учења Универзалног белог братства духовног мајстора Петра Деунова.

„Ову изложбу посвећујем Учитељу Петру Деунову, јер његове речи прихватам исто као и чисто Христово учење – каже тим поводом сликарка и позива све нас, да према својим могућностима, будемо добри и служимо људима. – Мој отац је цео живот настојао да помаже људима тако што их лечи. Док ја тежим да својим сликама унесем више светлости у њихове душе и када их неко гледа радовала бих се ако се он осети просветљенијим!”

Интересантна је прича везана за портрет Петра Деунова који је Лили Димкова направила пре више година. Није случајно што је он постављен на централно место у сали и посетиоци, када уђу, виде најпре њега.

„У ствари ја сам видела лик Учитеља – он је некако стао поред мене и када сам решила да насликам оно што је било пред мојим очима, осетила сам се потпуно немоћном – сећа се Лили Димкова. – Тада сам пала на колена – ја нисам у стању да те насликам, насликај се са, рекла сам. У том тренутку моја се рука почела мицати и цртати лик Учитеља. Дакле, у том портрету има нечег необичног.”

Лили Димкова каже да је и у процесу стварања других слика осећала невидљиву помоћ која је покретала њену руку. Пошто је читаво њено стваралаштво мост између небеског и земаљског, она обраћа посебну пажњу на очи као на предворје људске душе.

„Најпре треба да насликамо не толико лице, колико очи, зато што се у њима огледа дух човека – уверена је Лили Димкова. – И тамо тражимо и откривамо оно најскровитије, најчистије и најлепше код човека. Мислим да свако од нас носи дубоко у себи Божју искру, али је веома често она угљенчић прекривен пепелом. Он ипак може да опет заблиста – важно је које ћемо стране човека подстаћи и шта ћемо од њега затражити.”

У данашњем згражавајућем свету све снажније агресије Лили Димкова ипак полаже наде у млади нараштај, који се полако пробуђује за доброту и жели да спасу планету. Стога је на својој најновијој слици Димкова приказала младу жену неземаљских очију, у којима се може прочитати молитва „Господе, помози нам да очувамо Мајку Земљу ”.