Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Мучно и споро зближавање Бугарске са развијеним Западом

Да ли се Бугарска приближава или и даље заостаје за развијеним западним земљама? На ово питање покушава да пронађе одговор истраживање које је спровела фондација милијардера Џорџа Сороша „Отворено друштво,“ а чије је резултате објавила ове недеље.

Истраживањем је обухваћено 35 европских земаља – чланица и кандидата за чланство у Европској унији, а циљ му је да буду утврђена њихова достигнућа по 47 индикатора подељених у 4 категорије: економија, демократија, квалитет живота и управљање. Бугарска заузима не баш престижно 29. место у друштву већине балканских земаља, садашњих и будућих чланица ЕУ. На врху листе су северне и северозападне земље – Данска, Шведска, Луксембург и Холандија, следе Финска, Исланд, Немачка, Аустрија, Ирска и Велика Британија.

Било би занимљиво видети шта је Бугарска постигла у различитим категоријама и који су главни проблеми са којим се она суочава. Без обзира на то што је најсиромашнија земља у ЕУ, Бугарска најбоље изгледа кроз призму економских показатеља – заузима 27. место, а што се спољног дуга тиче,она је на престижном 3. месту на континенту. То је сасвим логично и разумљиво, с обзиром на прошлогодишњи привредни раст од преко 3 посто. А разумна буџетска политика и ограничење јавних трошкова довели су до дуга који је испод 30% БДП-а и не представља никакву претњу за земљу. Бугарска је на 29. месту по показатељу квалитета живота и управљања што показује да се ствари код нас не одвијају у најбољем реду. Ова листа, у ствари, не открива ништа ново за нашу земљу јер су за Бугаре све те ствари свакодневица. То се односи како на материјално благостање, тако и на здравствене услуге, образовање, саобраћајну и енергетску инфраструктуру. Није случајно да су Бугари заузели једно од првих места на листи по осећају среће. Тачно је да они понекад претерују са песимизмом, али је исто тако истина да они примају најниже плате у читавој Европској унији. Тачно је и то да је ниво образовања низак, да је здравство у трагичном стању, да су бугарски путеви на нивоу на којем су европски путеви били крајем 60-их година минулог века. Али немојмо занемарити чињеницу да цена рада у Бугарској расте најбржим темпом у Европи, да се број припадника средње класе у земљи из дана у дан повећава и да се по бројним показатељима не разликује богзна колико, што се начина живота и куповне моћи тиче, од припадника средње класе у осталим европским земљама. Најниже резултате наша земља има по показатељима очекиване дужине живота –претпоследње 34. место, по степену корупције – 33. место, поверењу у људе и слободи медија – 30. место. 

Слика коју смо добили након што смо упоредили Бугаре са осталим Европљанима није тако ружичаста, али бар засада Бугари не назадују него су постепено почели да напредују. Раст БДП-а је сталан, трајање животног века се повећава, у образовању и здравству теку реформе, грађани и правосуђе све мање толеришу корупцију у јавном сектору. Али је још рано да се каже да ће што се услова живота тиче Бугарска ускоро сустићи развијене западне земље. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

О пијетету према народним будитељима и савременим димензијама будилачког рада

Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..

објављено 1.11.24. 08.25

160 година од оснивања ергеле "Кабијук"

Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..

објављено 1.11.24. 07.45
Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15