Да ли се Бугарска приближава или и даље заостаје за развијеним западним земљама? На ово питање покушава да пронађе одговор истраживање које је спровела фондација милијардера Џорџа Сороша „Отворено друштво,“ а чије је резултате објавила ове недеље.
Истраживањем је обухваћено 35 европских земаља – чланица и кандидата за чланство у Европској унији, а циљ му је да буду утврђена њихова достигнућа по 47 индикатора подељених у 4 категорије: економија, демократија, квалитет живота и управљање. Бугарска заузима не баш престижно 29. место у друштву већине балканских земаља, садашњих и будућих чланица ЕУ. На врху листе су северне и северозападне земље – Данска, Шведска, Луксембург и Холандија, следе Финска, Исланд, Немачка, Аустрија, Ирска и Велика Британија.
Било би занимљиво видети шта је Бугарска постигла у различитим категоријама и који су главни проблеми са којим се она суочава. Без обзира на то што је најсиромашнија земља у ЕУ, Бугарска најбоље изгледа кроз призму економских показатеља – заузима 27. место, а што се спољног дуга тиче,она је на престижном 3. месту на континенту. То је сасвим логично и разумљиво, с обзиром на прошлогодишњи привредни раст од преко 3 посто. А разумна буџетска политика и ограничење јавних трошкова довели су до дуга који је испод 30% БДП-а и не представља никакву претњу за земљу. Бугарска је на 29. месту по показатељу квалитета живота и управљања што показује да се ствари код нас не одвијају у најбољем реду. Ова листа, у ствари, не открива ништа ново за нашу земљу јер су за Бугаре све те ствари свакодневица. То се односи како на материјално благостање, тако и на здравствене услуге, образовање, саобраћајну и енергетску инфраструктуру. Није случајно да су Бугари заузели једно од првих места на листи по осећају среће. Тачно је да они понекад претерују са песимизмом, али је исто тако истина да они примају најниже плате у читавој Европској унији. Тачно је и то да је ниво образовања низак, да је здравство у трагичном стању, да су бугарски путеви на нивоу на којем су европски путеви били крајем 60-их година минулог века. Али немојмо занемарити чињеницу да цена рада у Бугарској расте најбржим темпом у Европи, да се број припадника средње класе у земљи из дана у дан повећава и да се по бројним показатељима не разликује богзна колико, што се начина живота и куповне моћи тиче, од припадника средње класе у осталим европским земљама. Најниже резултате наша земља има по показатељима очекиване дужине живота –претпоследње 34. место, по степену корупције – 33. место, поверењу у људе и слободи медија – 30. место.
Слика коју смо добили након што смо упоредили Бугаре са осталим Европљанима није тако ружичаста, али бар засада Бугари не назадују него су постепено почели да напредују. Раст БДП-а је сталан, трајање животног века се повећава, у образовању и здравству теку реформе, грађани и правосуђе све мање толеришу корупцију у јавном сектору. Али је још рано да се каже да ће што се услова живота тиче Бугарска ускоро сустићи развијене западне земље.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваГотово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..