Указом кнеза Александра Батенберга од 1890. године се 6. мај обележава као Дан храбрости и празник Војске Бугарске. После прекида од скоро пет деценија 1993. године је празник поново установљен. Овај датум је посебно важан за музичаре из Репрезентативног дувачког оркестра гарде Војске Бугарске са диригентом мајором Радијем Радевим. Састав је део Националне гарде и испуњава све функције везане за Протокол. Његов традиционални, ђурђевдански концерт уживо преносе сви програми Бугарске националне телевизије.
„1944. године, кад је власт смењена, смањен је и број чланова оркестра гарде, а музичари су премештени у град Брезник. У то време је диригент састава био Никола Цонев, једно од највећих имена у тој области, који је своје образовање завршио у Немачкој. Ценов важи за једног од најбољих оркестратора те специфичне врсте музике. 1951. године је у Софији формиран нови Централни дувачки оркестар Бугарске народне армије. У његов састав су укључени млађи музичари из претходног оркестра. Дуго времена су они носили обичне униформе, а не оне гарде. 2001. године је оркестар добио садашњи статус и име. Али без обзира на све те промене он је све време испуњавао функције везане за Државни протокол. Последњих година су музичари из оркестра гарде одржали бројне турнеје. Традиционално наступамо у Немачкој где оркестар ужива поштовање публике. Године 2009. позвали нас су у Петербург, гостовали смо и заједници бугарских Јевреја у Израелу и т.д.“
Која дела по традицији звуче 6. маја – опет слушамо мајора Радија Радева:
„Репертоар војних оркестара који се изводи на тај празник је строго утврђен. Маршеви су повезани са нашом војном историјом. Неки су написани за време Балканских ратова, Првог и Другог светског рата. „Весео у боју“, „Велик је наш војник“, „Бдинци“, „Булаир“, „Ми ћемо победити“ – све су то певљиве корачнице које су припадници армије изводили док су марширали. За стварање неких маршева везане су занимљиве приче. Рецимо 1920. г. у Враци су први пут обележени Дани истакнутог бугарског револуционара и песника Христа Ботева. Тим поводом је капел-мајстору Георгију Безлову наређено да напише пригодни марш. Он је одбио рекавши да се музика не може компоновати по налогу, али је због тога на три дана приведен у касарнски затвор где је имао довољно времена да испуни наређење. Други један случај који доказује како добра музика не зна за границе је стварање марша „Тројанци“. То се догодило за време Првог светског рата, 1917. г., за време окршаја код Дојрана. Камен Луков, најпродуктивнији домаћи аутор музике за дувачки оркестар, учествовао је у рату као капел-мајстор 34. пешадијског Тројанског пука. Он је написао марш за време борби код Дојрана, а оркестар га је одсвирао. Чим је чула корачницу, противничка страна је обуставила напад. Следећег дана када је оркестар почео свирати "Тројанце" ситуација се поновила. Из енглеског и француског табора су стигли парламентарци са молбом да добију ноте ове корачнице. Бугари су представницима туђе војске дали ноте, а овај случај само доказује квалитет бугарске војне музике.“
„Оркестар, којим руководим, изводи дела свих жанрова – класику, џез, рок, каже мајор Ради Радев. – Последњих година имамо заједничке пројекте са Дечјим хором БНР, са певачима Еделином Каневом, Орлином Горановим, Маргаритом Храновом, Орлином Павловим, Василом Петровим.“
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваДанијела Николова – DaniAN представља своју нову песму „Тиха звездана ноћ“. Њена инспирација за ову композицију дубоко је везана за дух божићних празника, породицу и љубав према најближима. Иако је музику и текст за ову нумеруу сарадњи са својом сестром..
Божић је стигао! Срећни смо ако у срцу носимо топлину и ако успемо да људима око себе пружимо љубав и осмех. А Божићни дух – он је у нашим срцима, у лампицама, украсима и... у песмама. „За све нас, светли празнични дани на крају године испуњени су..
Двоје омиљених певача, који припадају различитим генерацијама, Маргарита Хранова и Стефан Илчев, испреплели су своје мелодичне гласове у новој заједничкој песми посвећеној радосним божићним празницима. Дуетском нумером под називом "У овој светој ноћи",..
Певачица анђеоског гласа Вања Костова више није међу нама, али су ту њене песме – нежне, искрене и емотивне. Њен син – певач Бојан Михајлов,..
Легенде експерименталне музике и неконвенционалног џеза, Франк Гратковски (Немачка) и Казухиса Учихаши (Јапана), отвориће Sofia Free Jazz 23. јануара у..
Својом новом нумером певачица Кристина Димитрова-Манасијева, познатија као KristinSax,нам доноси дозу магије. Осим што пева, Кристина свира на..