Створен као „пропагандни излог” социјалистичке уметности, уз лични благослов Људмиле Живкове, министра културе и ћерке комунистичког лидера Тодора Живкова, „Дом Витгенштајн” успева да се постепено ослободи идеолошке замисли свог постојања и да освоји елитну публику. Поводом 40. годишњице постојања овог бугарског културног института у Бечу Државна агенција за архиву приказује његову причу кроз документарну изложбу.
„ Дом Витгенштајн” је прва установа ове врсте која је у доба Хладног рата отворена у једној од културних престоница капиталистичког света. Осим тога – он је смештен у прелепој згради велике архитектонске вредности чијој изградњи доприноси истакнути аустријско-британски филозоф.
Дом је изграђен по наруџбини сестре Лудвига Витгенштајна – прича Галина Пиндикова, куратор изложбе. – Године 1928. Маргарет Стонбаро моли свог брата да јој изради пројекат за кућу што је он урадио заједно са једним својим другом архитектом. Двојица су пројектовали зграду са строгим геометријским облицима и без пуно украса. Наравно, прича те зграде је дуга и превртљива а када је једна од могућих варијанти њеног краја било рушење, аустријски архитекти су основали покрет за њен спас. На срећу Бугарске, на челу тог покрета био је Карл Аубек чија је мајка Бугарка и који је знао тадашњег бугарског амбасадора у Аустрији. Управо аустријски архитекта ставља до знања да постоји та зграда и да је Бугарска може купити – тако ће је ем спасити, ем стећи вредну имовину.
Реновирани Дом отвара врата 4. јануара 1977. године оперским концертом у новоизграђеној концертној сали а у њему су смештени Бугарски институт за студије – организатор научних конференција и културних догађаја, друштво “Пријатељи „Дома Витгенштајн”, културно-просветна организација “Св. Ћирило и Методије” итд. Посетиоци изложбе могу да виде преко 300 архивских фотографија и докумената који до сада нису приказивани.
Од хиљаду догађаја везаних за овај Дом веома је тешко изабрати најважније, па ипак можда је то онај из 1984. године – приређивање изложбе 156 слика Пикаса – каже Галина Пиндикова и додаје да ће се вероватно многи упитати зашто управо изложба Пикаса. – У оним годинама комуникација између два табора није била лака. Међутим, испоставило се да су дотичне слике биле у власништву др Петера Лудвига, колекционара који је био у блиским односима са нашим Министарством културе те их је ставио на располагање Дому. Интересовање за ову изложбу било је заиста велико а затим је она приказана и у Градској галерији у Софији. Иначе, што се тиче културних догађаја чији је домаћин био „Дом Витгенштајн”, може се рећи да су тамо највише приређиване изложбе. У лепим салама приказивана су дела бугарских сликара – савремених и класика, примењених уметника, вајара, дизајнера итд. На другом месту су концерти с обзиром да су наши најбољи посланици културе у Аустрији управо оперски певачи, али било је и немало књижевних читања и позоришних представа. Најновија фотографија која се може видети на изложби је са затварања изложбе крајем прошле године посвећене 40. годишњици Дома.
Документарна изложба се може погледати у сали “Средец” Министарства културе од 4. до 11. маја након чега ће за Дан бугарске просвете и културе који обележавамо 24. маја бити приказана у салонима „ Дома Витгенштајн”.
Превод: Албена Џерманова
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..