„Здравље и лепота кроз природне и органске производе“ – то је званични слоган првог сајма произвођача из земље одржаног у најстаријем тржном центру у главном граду Софије – ЦУМ (Централна робна кућа). Идеја је била да се на једном месту окупе произвођачи квалитетне органске хране и напитака, природне козметике са етарским уљима и екстрактима лековитог биља и других натуралних производа. Фокус овог првог сајма који је организовала Бугарска трговинско-индустријска комора био је на есенцијална уља од лаванде и руже.

Мирис који се ширио са штанда Зумбул Фучеџијеве привукао нас је одмах чим смо ушли у сајамски простор. Она гаји лаванду у заокруженом производном циклусу – од обраде земљишта, сетве семена лаванде све до пакирања финалних козметичких производа са садржајем етарског уља, сувог цвета и стабљикама мирисаве биљке. Зумбул је иначе балерина, али се више не бави плесом него се у потпуности посветила производњи козметике на бази лаванде. Продаје је углавном на домаћем тржишту, али има и сталне клијенте у Енглеској, Холандији и Француској. Млада жена прати светске трендове у узгоју лаванде и тврди да је тренутно Бугарска првак у производњи те биљке у целом свету. Она је веома тражена не само у индустрији козметике него и у фармацеутици, производњи детерџената, декорисању стана и као украсна биљка у парковима и вртовима. „Од узгоја биљке до финалног производа – све радим сама“ – тврди Зумбул Фучеџијева и набраја читаву листу производа и детерџената чији је састојак лаванда.

Она највише воли сапуне и ароматичне соли за каду који повећавају енергију и тонус:

„Интересовање за лаванду је приметно веће, али људи не познају довољно лековита својства ове мирисаве биљке. Ако желимо да будемо енергични следећег дана, онда је лаванда добар помоћник за енергетско пуњење природним путем. Лично ја најчешће користим сапун и ароматичне соли за каду са лавандиним уљем. У комбинацији са морским солима, лаванда отклања патогене бактерије, а поред тога неутралише токсине. Ујутру лаванда побољшава тонус, а навече опушта и успављује. Производња етарских уља добар је извор прихода за сваку породицу која има жељу, време и енергију да се тиме бави, али тражи потпуну посвећеност без слободних дана. Све остало је донекле и питање среће.“

Калина Илијева је млинарка са дугогодишњом праксом. Њен млин се налази у селу Горња Кремена код Враце. Однедавно држи и малу пекару у Софији. На сајму органских производа је учествовала са надом да буде услишен глас микро произвођача каква је и она. Калина Илијева пита како да се избори за удео на тржишту када против себе има велике трговце брашном, а иза њиховог силног новца стоје моћни финансијски кругови. Ипак верује да ће доћи дан када ће вештине, знање и искуство у пекарском занату бити на већој цени него сада. У својој пекари Калина објашњава клијентима каква је корист  од доброг брашна по здравље, како квалитетно брашно нема дуги рок трајања, али му је укус одличан:

„Мељемо природно чисто брашно према традиционалној технологији која се негује од давнина и у којој је усклађено дугогодишње искуство многих народа. Следила сам домаћу и страну традицију у избору и млевењу житарица. Нашу пшеницу сам подвргла испитивањима и зато тврдим да овај хлеб има избалансиран састав и енергетску вредност. Клијенти ретко кад могу да направе разлику. Дијетолози говоре о интегралним брашнима. У ствари интегрални хлеб се прави од брашна од целог зрна пшенице, дакле унутра је и део мекиња, али само оне ситне пахуљице, док крупније дајемо кравама. У брашну су и пшеничне клице, зато и кажем да је наш хлеб са избалансираним саставом. У индустријској производњи хлеба те клице се отклањају, јер оне садрже масноће које скраћују рок трајања производа. И док у конвенционалној млинарској индустрији ове клице иду на ђубриште, ми остављамо део њих, јер то придаје бољи укус и мирис пекарским производима. Зато ћете у нашем брашну наћи како фино самлевена влакна мекиња, тако и пшеничне клице“.