Број пропагандних материјала у медијима се од лета 2013. до краја прошле године повећао тридесет пута, показали су резултати које је објавила Фондација за хуманитарна и социјална истраживања. У свом истраживању „Антидемократска пропаганда у Бугарској“ организација издваја четири основне теме којим се обликује свест људи, а то су: лагани суноврат Европе, успон Русије на светској сцени, продана елита код нас, САД и НАТО као глобални хегемони и луткари у светском плану.

Како би дошла до тих закључака Фондација је својим истраживањем обухватила 3.000 сајтова и након што је утврдила да се 8 њих активно бави пропагандом дошла је на идеју да истражи преко 3.000 публикација објављених на њима. Испоставило се да се горепоменуте теме најчешће срећу у новинској агенцији „ПИК,“ часопису “A-specto,” на сајтовима „Гласови,“ „Русија данас“ и „Поглед инфо,“ као и на странама дневних новина „Труд,“ „Дума“ и „Викенд.“ Не можемо рећи да постоји јединствен ценатр те пропаганде, коментарише доц. Бојан Знеполски, без обзира на то што је Европа већ више пута уперила прст у Кремљ. Према социологу, Бугарској прети неколико озбиљних опасности које се односе првенствено на њено чланство у Европској унији – због систематског девалвирања у медијима европских институција, нашег цивилизацијског избора и либералне демократије.

„Једна од опасности је намерно дискредитовање свих врста елите – политичке, економске, каже доц. Бојан Знеполски. „Један од циљева пропаганде је и дискредитација грађанског друштва тако се, рецимо, о различитим фондацијама и невладиним организацијама намерно пуштају гласине да служе нечијим интересима. Друга опасност је повезана са дискредитацијом Европске уније и евроатлантизма уопште. А у директну везу са свим тим опасностима доводи се распиривање атмосфере популизма и мајоризације – елите су нежељене и као да је све у рукама народа, али је све то гола спекулација која може бити веома опасна.“

Пропаганда постаје посебно агресивна уочи одређених догађаја. И ако до 2013. године језик пропаганде готово и да није постојао, појавом кијевског мајдана запљуснуо нас је талас лажних информација којим се манипулише јавност. 2013. је и година грађанских протеста против именовања скандалозног бизнисмена Дељана Пеевског за шефа Државне агенције за националну безбедност и против злочина политичке мафије, тј. против тзв. модела „Ко?“ Антидемократска пропаганда досеже свој врхунац када је Русија анексирала Крим, приликом обележавања прве годишњице референдума о припајању Крима и Русије, када је Меркелова проговорила о избеглицама, када је Русија интервенисала у Сирији, на самиту НАТО у Варшави, на председничким изборима код нас.

„Ако погледамо општу слику и видимо да више од 3.000 публикација разматра једне те исте теме, да се у одређеним тренуцима и околностима број таквих и сличних публикација повећава десет, сто и више пута, схватићемо да то очигледно није случајно, већ је реч о нечему што је намерно, свесно, организовано и масовно, а циљ му је да сугерише одређене тезе. Поред тога, за пропагандну комуникацију је каракатеристично да се те тврдње никад не стављају у контекст у коме би их друге тврдње оспориле или би се изразио супротан став, коментарише још Бојан Знеполски.

Примера ради је социолог навео критику упућену Европској унији – с једне стране, као политичкој организацији која је стављена у службу америчких интереса, а с друге, као цивилизацијском пројекту који је ерозирао због идеологије либерализма. Али занимљиво је видети да ли се и Русија нашла на мети критика.

„У тим публикацијама нема примедби упућених Русији, одговорио је доц. Бојан Знеполски. „Пре би се рекло да се прича о успону Русије, о њеном напретку у области одбране и наоружања, геополитике, тј. у спољнополитичком плану се Русија велича као цивилизацијски модел супротан западном.“

И док медији код нас све више служе као одскочна даска за хибридни рат, дубоко огрезла у зависност од власти и олигарха Бугарска се и ове године „изборила“ за позицију земље чија је слобода медија пала на најнижу тачку у ЕУ. Према новом извештају о стању слободе медија у свету, који су објавили „Репортери без граница,“ Бугарска се нашла на 109. месту због „корупције и спајања медија, политичара и олигарха, укључујући и Дељана Пеевског, власника медијске групе од 6 новина, која контролише 80 посто дистрибуције штампаних медија.“ У извештају још стоји да Влада расподељује средства из европских фондова конкретним медијима и на тај начин подмићује уреднике да је не критикују и заобилазе одређене теме.