Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У медијима критикујемо Европу и Америку, али не и Русију

Доц. Бојан Знеполски
Фотографија: dnevnik.bg

Број пропагандних материјала у медијима се од лета 2013. до краја прошле године повећао тридесет пута, показали су резултати које је објавила Фондација за хуманитарна и социјална истраживања. У свом истраживању „Антидемократска пропаганда у Бугарској“ организација издваја четири основне теме којим се обликује свест људи, а то су: лагани суноврат Европе, успон Русије на светској сцени, продана елита код нас, САД и НАТО као глобални хегемони и луткари у светском плану.

Како би дошла до тих закључака Фондација је својим истраживањем обухватила 3.000 сајтова и након што је утврдила да се 8 њих активно бави пропагандом дошла је на идеју да истражи преко 3.000 публикација објављених на њима. Испоставило се да се горепоменуте теме најчешће срећу у новинској агенцији „ПИК,“ часопису “A-specto,” на сајтовима „Гласови,“ „Русија данас“ и „Поглед инфо,“ као и на странама дневних новина „Труд,“ „Дума“ и „Викенд.“ Не можемо рећи да постоји јединствен ценатр те пропаганде, коментарише доц. Бојан Знеполски, без обзира на то што је Европа већ више пута уперила прст у Кремљ. Према социологу, Бугарској прети неколико озбиљних опасности које се односе првенствено на њено чланство у Европској унији – због систематског девалвирања у медијима европских институција, нашег цивилизацијског избора и либералне демократије.

„Једна од опасности је намерно дискредитовање свих врста елите – политичке, економске, каже доц. Бојан Знеполски. „Један од циљева пропаганде је и дискредитација грађанског друштва тако се, рецимо, о различитим фондацијама и невладиним организацијама намерно пуштају гласине да служе нечијим интересима. Друга опасност је повезана са дискредитацијом Европске уније и евроатлантизма уопште. А у директну везу са свим тим опасностима доводи се распиривање атмосфере популизма и мајоризације – елите су нежељене и као да је све у рукама народа, али је све то гола спекулација која може бити веома опасна.“

Пропаганда постаје посебно агресивна уочи одређених догађаја. И ако до 2013. године језик пропаганде готово и да није постојао, појавом кијевског мајдана запљуснуо нас је талас лажних информација којим се манипулише јавност. 2013. је и година грађанских протеста против именовања скандалозног бизнисмена Дељана Пеевског за шефа Државне агенције за националну безбедност и против злочина политичке мафије, тј. против тзв. модела „Ко?“ Антидемократска пропаганда досеже свој врхунац када је Русија анексирала Крим, приликом обележавања прве годишњице референдума о припајању Крима и Русије, када је Меркелова проговорила о избеглицама, када је Русија интервенисала у Сирији, на самиту НАТО у Варшави, на председничким изборима код нас.

„Ако погледамо општу слику и видимо да више од 3.000 публикација разматра једне те исте теме, да се у одређеним тренуцима и околностима број таквих и сличних публикација повећава десет, сто и више пута, схватићемо да то очигледно није случајно, већ је реч о нечему што је намерно, свесно, организовано и масовно, а циљ му је да сугерише одређене тезе. Поред тога, за пропагандну комуникацију је каракатеристично да се те тврдње никад не стављају у контекст у коме би их друге тврдње оспориле или би се изразио супротан став, коментарише још Бојан Знеполски.

Примера ради је социолог навео критику упућену Европској унији – с једне стране, као политичкој организацији која је стављена у службу америчких интереса, а с друге, као цивилизацијском пројекту који је ерозирао због идеологије либерализма. Али занимљиво је видети да ли се и Русија нашла на мети критика.

„У тим публикацијама нема примедби упућених Русији, одговорио је доц. Бојан Знеполски. „Пре би се рекло да се прича о успону Русије, о њеном напретку у области одбране и наоружања, геополитике, тј. у спољнополитичком плану се Русија велича као цивилизацијски модел супротан западном.“

И док медији код нас све више служе као одскочна даска за хибридни рат, дубоко огрезла у зависност од власти и олигарха Бугарска се и ове године „изборила“ за позицију земље чија је слобода медија пала на најнижу тачку у ЕУ. Према новом извештају о стању слободе медија у свету, који су објавили „Репортери без граница,“ Бугарска се нашла на 109. месту због „корупције и спајања медија, политичара и олигарха, укључујући и Дељана Пеевског, власника медијске групе од 6 новина, која контролише 80 посто дистрибуције штампаних медија.“ У извештају још стоји да Влада расподељује средства из европских фондова конкретним медијима и на тај начин подмићује уреднике да је не критикују и заобилазе одређене теме.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Гласање на изборима још једна тешкоћа са којом се суочавају слепе и слабовиде особе у Бугарској

Особе са моторним сметњама и оштећењем вида у Бугарској се суочавају са многим потешкоћама у свом животу. Али осим чисто физичких препрека, постоје и препреке везане за приступ информацијама и административним услугама. Чак и на дан избора, када су..

објављено 27.10.24. 08.35

Бугари поново на биралиштима

Грађани Бугарске данас бирају нових 240 народних посланика за 51. сазив бугарског парламента. За учешће на изборима регистровало се 19 политичких партија и девет коалиција. Укупно 4.858 кандидата – 3.480 мушкараца и 1.378 жена, бориће се за место у..

објављено 27.10.24. 07.10

Дан предизборне тишине пред ванредне изборе за народне посланике за 51. сазив НС

У Бугарској се данас не говори о политици, субота је Дан предизборне тишине пред седме узастопне превремене парламентарне изборе у последње три и по године. На Дан предизборног ћутања бирач има прилику, без утицаја споља, да одлучи за кога ће гласати на..

објављено 26.10.24. 05.30