Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Да ли постоје процеси радикализације у бугарским школама?

БНР Новини
Фотографија: архива

Пре Ускршњих празника у Софији је одржана Конференција о безбедности деце у бугарској школи. Организатори – Синдикат бугарских учитеља при Конфедерацији независних синдиката у Бугарској (КНСБ) – сматрају да проблем безбедности наставног процеса и деце у школи има више аспеката и треба да се студиозно испита. По речима Чавдара Христова, потпредседника Конфедерације, очување живота, здравља и сигурности деце у школи је део борбе против различитих спољних интереса.

С обзиром на нови изазов са којим је суочена Европа, а то је радикализација међу младим људима који припадају различитим социјалним групама и националностима, софијска конференција је обелоданила интересантне резултате дугорочног социолошког истраживања. Главно питање анкете која је спроведена међу директорима и педагозима школа у рејонима с мешовитим становништвом, јесте да ли се у њима одвијају процеси радикализма? Проф. Татјана Дронзина, руководилац дотичног истраживања, објаснила је како је лично учествовала у сличној анкети која је током 4 године спровођена у Централној Азији. Она је овом приликом чак имала састанке са представницима „Исламска државе“. Дронзина је подсетила да радикализација не увек води тероризму, и то из једноставног разлога да постоји и радикализација која је само мртво слово на папиру. Према аналитичарима тај њен облик може да се тумачи и као знак слободе говора. Проблем је у томе да се слика обележја радикализма међу припадницима појединих група код нас брзо мења. То потврђују и резултати прошлогодишње анкете о понашању појединих група ученика у 26 области земље.

Снимка„Можемо поуздано изјавити да деца из традиционалних за Бугарску муслиманских заједница нису допустила продор радикализма код нас, категорична је проф. Дронзина. – Она знају цену коегзистенције и колико опасно је допустити да она буде угрожена. Али су се сада у Ромској заједници појавиле нове групе људи које су недавно примили ислам, а да при томе не поседују историјски инстинкт самоодржавања, што у ствари, крије велику опасност. Међутим, и поред тога што ова појава постоји, многи је ниподаштавају. У тим заједницама се запажају јасни знаци процеса радикализације међу децом и младим људима. На њиховим телефонима стављене су апликације са религиозним порукама које се не могу блокирати ни чак за време часова. Зато подвлачим да сам 4 године живела у Централној Азији, где 90% становништва исповеда муслиманску веру. Тамо нигде нисам видела нешто слично, нешто што ремети дисциплину и смета учитељима и ученицима. А код нас се у задње време посматра још једна ствар. Оци таквих ђака категорично одбијају да посете и разговарају с директором школе, ако је на тој позицији жена. Лично ја нисам то нигде видела у муслиманској Централној Азији.“

„Истраживање проблема радикализма појединих заједница код нас тражи продубљени, сложени и континуирани рад. То је тема о којој треба да разговарамо отворено и поштено“, каже проф. Дронзина.

Шта можемо да урадимо пре него што постане касно за било какве потезе? Одговор на ово питање треба да убрзо пронађу наши управници. А теренски истраживачи наводе бројне примере из мањих насељених места у Бугарској.

„Први пут прошле године, на божићној прослави у школи, деца породица које су недавно примиле радикални ислам, ломила су божићне јелке у школи изјављујући да тај празник не постоји у исламу те стога треба да се спречи његова прослава. За време божићног распуста ученици су отишли да кампују у Турској да уче ислам. Испоставило се да нико не зна где су ти кампови и чиме се тамо баве деца. Сами учитељи у мешовитим рејонима забринути су не толико лошим односом према њима, колико непоштовањем бугарских институција, закона и права осталих људи од стране припадника тих нових заједница. А што је најгоре, њихова деца чак одбијају да уче и говоре бугарски језик.“

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Аманда Пол, виша аналитичарка Европског политичког центра

Молдавија изабрала проевропски пут, остаје да га потврди у другом кругу председничких избора

Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике.  Ипак, у другом кругу председничких..

објављено 1.11.24. 14.06
Борис Руге в Хърватия , 30.10.24 г.

Хроника балканских догађаја

Полемике у Хрватској око слања војника у НАТО мисију подршке Украјини Заменик генералног секретара НАТО Борис Руге посетио је Хрватску како би упознао хрватске посланике с НАТО мисијом подршке Украјини, преноси БТА. Челници Хрватске, која је..

објављено 1.11.24. 12.05

О пијетету према народним будитељима и савременим димензијама будилачког рада

Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..

објављено 1.11.24. 08.25