У данима пред Васкрс присећамо се страдања Исуса Христа који прима на себе ране настале због греха, вољно, нас ради и приноси Себе на жртву, из љубави према нама како би нас вратио на прави пут ка Богу. Кулминација тих догађаја везаних за Исусово погубљење је Велики петак када је Исус бичеван, оптужен, пљуван, када су му добациване погрдне речи, а на главу му је стављен трнов венац, на плећа наваљен тежак крст на који је касније и разапет. У времену до доласка Христовог, Крст је служио као нешто срамно и страшно, и на њему су разапињани само најгори злочинци, а после Исусовов васкрснућа је постао симбол спасења.
У овим данима Црква призива вернике да све мисли и молитве упуте на Господа који је дошао на земљу да би окајао грехе човечанства. Текстови из јеванђеља који се читају на Божјим службама помажу нам да дубље схватимо суштину тих страшних догађаја пуних симболике. Исус Христос је друго лице Свете Тројице који се оваплотио на земљи једино из љубави према људском роду. Велики петак пада у шести дан библијске недеље, то је дан када је Адам посегнуо за плодом са дрвета спознаје добра и зла, преступивши на тај начин заповест Бога Оца. Зато и Христос подноси све муке шестог дана недеље. Зато о Христу говоримо као о новом Адаму по коме је човечанство спашено. Првородни грех искупио је други Адам, како Црква назива Христос.
Све те патње Спаситељ подноси у име Љубави – највеће хришћанске врлине и најкарактеристичније одлике једног хришћанина. „По томе ће сви знати да сте мојиученици, ако будете волели један другога“– каже Исус. Сам он је дао пример љубави, чак и према својим непријатељима који су га разапели ”Оче, опрости им, јер не знају шта раде ”.
Велика и спасоносна суштина Христовог учења је да се на све треба опраштати, онако како то чини Бог према свима који се искрено покају.
На Велики петак пожељно је ништа не јести. Према православном канону, то је пост на води. Управо тада заборављамо на храну како бисмо посветили више пажње души. Пост могу нарушити једино стари и болесни људи који могу да једу хлеб и пију воду. Они који су постили и телесно се уздржавали, крајем Страсне седмице примају причешће и посебну пажњу обраћају на чистоту својих мисли, намера и пре свега дела.
Превод: Ана Андрејева
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..
Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих..