Више је пролећних празника а међу њима је празник Цвети. Славе га сви који носе имена цвећа и растиња, као и људи чији је рад везан за истраживање и узгајање биљака.

На Цвети Ботаничка башта у Софији при Бугарској академији наука дочекује највише гостију. Она се налази у подножју планине Витоше и посетиоцима пружа прилику да виде и сазнају нешто више о традиционалним и егзотичним за нашу земљу биљним врстама. Ове године код нас је зима била дуга и хладна али захваљујући свакодневној бризи стручњака у Ботаничкој башти није угинула ниједна биљка.

Изван стаклених башти тамо су сада, под отвореним небом, процвале јагорчевина и љубичице а одскора су се и на форзицији, која је симбол пролећа у Софији, појавили жути цветови. По традицији, на Цвети Ботаничка башта отвара врата за бесплатне посете.

„Сада смо се скроз посветили лепоти биљака које цветају“ – каже Антоанета Петрова, која је већ дуго година директор Ботаничке баште у Софији при Бугарској академији наука.

„Мени је ово један од најлепших дана у Башти. Долазе људи који стварно воле цвеће. Сви су радосни, насмејани. После одмора за Ускршњих празника стиже Дан планете Земље и од 22. до 29. априла трају наши пролећни сусрети током којих пружамо консултације у вези са засађивањем и узгајањем биљака. Наша клима је лети сува и зато Бугари некако највише воле пролећне биљке које се узгајају и у кућној башти. Међу њима су јагорчевина, лала, нарцис и зумбул. Може се рећи да су они омиљено цвеће Бугарима. У градовима су у последње време веома популарне и орхидеје. Има пуно пасионираних колекционара који на интернету траже разноразне информације о биљкама и њиховом узгоју. Често људи узгајају мушкатлу јер не захтева посебну бригу и одржива је биљка. Нешто теже се узгајају собне љубичице.“.

Црвени божур, локвањ и висибаба су биљке познате на нашем поднебљу још из дубоке древности. Њихова лепота опевана је у многим народним  песмама, о њима постоје легенде и предања. „На пример, божур је познат и у Грчкој, знају га и у Кини, али је за Бугаре он био божанско цвеће“ – каже Антоанета Петрова и подсећа да је и данас божур симбол месеца маја у којем славимо празник словенске писмености и културе. Ево шта је она још рекла:

„У нашој земљи има пуно заштићених подручја на којима успева божур. Бугари воле ово цвеће. Велика станишта божура сусрећу се у северној Бугарској и на подручју насеља Божуриште у близини Софије. Често водим групе јапанских туриста да их виде – за њих божур је "главна тачка програма" приликом сваке посете код нас.

Приметила сам да се млади људи посебно занимају за дивље биљке. Пуно путују да би фотографисали цветна поља. Понекад чак и нас – ботаничаре изненаде фотографијама заиста ретких биљака.“.

„Једна од лепих промена у Софији последњих година је засађивање све више цвећа у централном делу града. Све више је зеленила и то радује.“ – наводи Антоанета Петрова која сматра да је ово један од начина да се приближимо осталом делу Европе и другим европским престоницама. „Међутим, чињеница је да је Софија град којем је упркос свему потребна боље уређена ботаничка башта“ – рекла је директор Ботаничке баште у Софији при Бугарској академији наука и закључила:

„С једне стране у Софији на јавним просторима видимо све више цвећа, али нажалост, укупна количина зелених површина се смањује. За то је крива прекомерна градња – има насеља у Софији у којима су последњих 20 година зелене површине вишеструко смањене“.

Превод: Албена Џерманова