У протеклој недељи председник Европског савета Доналд Туск је обишао Словенију, Македонију, Бугарску и Грчку. Он је свугде говорио о проширењу Европске уније после Брегзита, спречавању банкрота Грчке, као и о „новом европском пројекту“, како дипломатски назива будући развој заједнице у „две брзине“ илити, једноставније речено, подели држава на оне које спадају у „прву“ оне које спадају у „другу сорту“.

Али је главни разлог ове Турскове турнеје био да се похвали како је Брисел вешто и ефикасно помогао балканским државама да затворе тзв. „балканску руту“ миграната, склапајући у ту сврху уговор с Турском.

У Софији Туска је дочекао председник Румен Радев. Двојица су разговарала у четири ока, а затим су приредила и брифинг за новинаре.

Председник Европског савета је започео тапшањем рамена: „Бугарска је најбољи пример како треба обезбеђивати границе Европске уније, у том броју и ону са Турском“. С тим у вези он је додао да је Софија на корак од приступања Шенгенском простору и да је лично он „за“ наш пријем у чланство, мада су неке државе чланице „против“. Тај клише у различитим верзијама понавља се већ више година приликом сваке посете високог званичника Европске уније Софији.

Један други клише који је Туск изустио је да се „Европска унија не своди само на фондове и програме, већ је оличење подељених вредности, политичке солидарности и достојанства“. Али је ипак додао да је свестан да обезбеђење границе с Турском оптерећује бугарски буџет те саопштио да је у случају кризне мигрантске ситуације Унија спремна да хитно финансира Бугарску. То је још једно обећање које доказује да су фондови изнад свега. Али за сада Бугарска треба да троши своје паре, после искоришћавања симболичне финансијске помоћи Брисела.

Председник Румен Радев је одговорио конкретно и лаконски: „Безбедност европских грађана почиње од безбедности бугарске границе“. Шеф државе је инсистирао на усвајању заједничког оперативног плана Европске уније и његовом финансирању у циљу обезбеђења бугарске границе у случају масовног мигрантског притиска. Он је подсетио госта да је за Софију „изузетно важно да развија добросуседске односе с Турском“. Али, с друге стране, „повећање тензија између Европске уније и Турске ствара велики ризик управо по Бугарску“.

Одговор Туска је био у стилу Понтија Пилата: „Европска унија поштује своје уговорне обавезе (тј. даје Анкари милијарде) и очекује од Турске такође да испоштује свој део споразума (тј. да задржи милионе миграната у камповима на својој територији).

Да ли Европска унија прави добро своју рачуницу? Или је прави без крчмара? После неколико дана референдум у Турској ће, по свему судећи, дати неограничену власт садашњем председнику Реџепу Тајипу Ердогану. И једног лепог дана „нови султан“ нашег јужног суседа може да, под једним или другим изговором, одлучи да нахушка отприлике неколико хиљада миграната на Западну Европу. Тада ће жичана ограда на бугарској граници с Турском пукнути, те волео бих да знам, како ће и када обећана из Брисела допунска средства помоћи Бугарској? Како ће нас и када развикане „подељене вредности, политичка солидарност и достојанство“ извући из кризе?

Да ли није било боље да новцем који плаћа Турској, Европска унија изгради кампове за смештај избеглица тик уз зоне конфликта које генеришу миграцију? Од Туска у Софији нисмо чули било шта нити „за“, нити „против“ тог питања.

Превод: Александра Ливен