Прошле године навршило се 1.100 година од смрти Светог Климента Охридског, ученика словенских просветитеља светих Ћирила и Методија. Једна нова књига о славној средњовековној личности са ових простора промовисана је у Регионалном историјском музеју Софије – „Климент Охридски и зачеци бугарске књижевности”. Њен аутор је проф. Васја Велинова, директор Центра за словенско-византијске студије „Проф. Иван Дујчев” при Софијском универзитету „Св. Климент Охридски”. Овај научни рад представио је доцент Георги Николов, продекан Историјског факултета универзитета. Књига је плод дугогодишњих истраживања, а ауторка се нада да ће њен рад побудити живо интересовање код широког круга читалаца.
„То што ми данас говоримо на књижевном бугарском језику, што имамо прилике да читамо бугарску поезију и друга књижевна дела – све је то заслуга Светог Климента Охридског, каже проф. Велинова. – Он је утемељивач нашег књижевног језика и уметничког говора. Код својих ђака је васпитавао смисао за поезију, за уметничку фикцију која је у основи сваког доброг књижевног дела. Зато је његово име остало бесмртно и после толиких векова. Када видимо многобројне преписе у којима су проширена његова дела, како су она преписивана и у епохи бугарског националног Препорода, само зато што је њихов аутор био Свети Климент, убеђујемо се како је управо његов таленат разлог тог стваралачког бесмрћа. Морам напоменути да је Климент Охридски старобугарски писац. Намерно избегавам употребу термина „словенски”, јер он није довољно конкретан. Делатност Светог Климента Охридског уродила је богатим плодом на просторима Бугарске, језик богослужења у словенским православним црквама у својој основи је бугарски језик и постао је трећи сакрални литургијски језик у средњовековној Европи. У томе је значај подвига не само Климента и осталих ученика свете браће Ћирила и Методија него и бугарских владара – кнеза Бориса и цара Симеона, за шта они заслужују наше највеће поштовање и захвалност. У деветом веку владари Бугарске су у потпуности прозрели да без књижевности и просвећивања на матерњем језику, без стицања образовања у области хришћанске културе и етике, држава не би могла да напредује.”
Проф. Велинова је одбранила докторску тезу на тему „Композицијско-стилистички принципи у похвалним словима Климента Охридског.” Тезу је припремила под руководством Красимира Станчева, познатог истраживача Климентовог стваралаштва.
„Име Светог Климента спаја и уједињује јужне Словене, истиче Васја Велинова. – Сада, када сам се толико година после мог докторског рада вратила тој проблематици, видим да је он објекат несмањене пажње и интересовања у науци. Свака генерација истраживача открива своје теме и проблеме, разоткрива их и решава на понекад сјајан начин што доприноси обогаћивању наше представе о славном средњовековном књижевнику и оној давној епохи. Имам у виду, наравно, само она истражиавња која су рађена добросавесно. Да не бих била преопширна, рећи ћу само то што посебно захваљујем Македонском научном институту на шанси која ми је пружена да и ја учествујем у тој едицији мојом књижицом посвећеном Светом Клименту Охридском.” .
Издање је 6. књижица у едицији „Мала македонска библиотека” Бугарског удружења фамилија из Македоније.
Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..
Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..
Четрнаест музеја из Бугарске са више од 150 експоната учествоваће на изложби „Древна Тракија и антички свет. Блага из Бугарске, Румуније и Грчке“ у музеју Гети у Лос Анђелесу. Изложба ће трајати од 3. новембра 2024. године до 3. марта 2025. године,..