Кресненска клисура се одликује изванредним богатством дивљих биљних и животињских врста. Она је подручје у мрежи „Натура 2000“, а према организацији Birdlife International важна је орнитолошка зона.

Неоспоран успех за бугарске заштитнике природе било је обнављање колоније белоглавог супа тамо – врсте која је нестала са предела земље пре 60 година због масовног коришћења отрова од стране сточара у њиховом настојању да сачувају своја стада од напада звери. На конференцији за новинаре која је приређена крајем августа прошле године еколози су са поносом саопштили: „Сматрамо да је популација белоглавог супа успешно обновљена у Старој планини и Пирину“. То је резултат 15-годишњих удружених напора чланова Фондације „Зелени Балкан“, Фонда за дивљу флору и фауну и Друштва за заштиту птица грабљивица.

Данас је скоро читава колонија белоглавог лешинара у Кресненској клисури потрована, а узрок тога највероватније је онај исти који је пре више од пола века брисао супове са мапе Бугарске. Број отрованих птица достиже 20. Можда се ради о свим паровима који су се први пут почели гнездити управо ове године. Пошто су државне институције три недеље међусобно пребацивале одговорност, те после очајничких покушаја невладиних организација да открију одакле је дошао отров, закључак је веома жалостан. Очигледно припадност Кресненске клисуре општеевропској мрежи за очување највреднијих врста и станишта не помаже одговорним институцијама да раде адекватно и ефикасно.

„Штета је што нису разрађени компензаторни механизми за случајеве у којима фармери не могу да се заштите од грабљивица. Постоји један механизам који се односи на нападе медведа, али још увек није одобрен план заштите од вука, коментарише Катерина Раковска из Светског фонда за природу WWF-Бугарска. – А у случају са суповима реаговале су само невладине организације које су обезбедиле службеног пса за тражење отрова, без било каквог садејства истражних органа и одговарајућих здравствених институција које располажу опремљеним лабораторијама.“

Пример је репрезентативан и у погледу формалних покушаја Бугарске да поштује европске еколошке директиве. Очигледно је да су институције апсолутно неприпремљене када се суоче с реалним проблемом, а недостаје им и елементарна координација.

То је видно и из последњег извештаја о Бугарској који је израђен у склопу Прегледа политика ЕУ у области животне средине у фебруару ове године. Узет је у обзир напредак Бугарске приликом проширења рада мреже „Натура 2000“ која већ покрива око 1/3 копнене територије земље, при чему обухвата сва подручја која су према научницима угрожена. Изузетак чини само једна зона у планини Рили, где живи ретка рибица пеш.

Више посла треба обавити на морским територијама где се још увек употпуњују подаци и тек предстоји да постану део мреже „Натура 2000“. Основне упућене препоруке су у правцу успостављања ефикасне структуре управљања и јачања капацитета администрације. Недостају и планови управљања заштићеним зонама и територијама. Постоји потреба за разјашњавањем концепције „Натуре 2000“ како би био ублажен отпор становништва. Тако људи неће учествовати у протестима које организују инвеститори у свом настојању да развијају неодговарајуће привредне делатности на територијама мреже.

„Натура 2000“ поседује неколико инструмената управљања и очувања, објашњава Катерина Раковска. – Један од њих је издавање Аката о проглашењу заштићених територија којих за сада имамо само за станишта дивљих птица. А они су важни, јер утврђују мере очувања територија. Када нема Аката, за сваки поједини пројекат или програм се израђује тзв. оцена прихватљивости која је тешко изводљива за администрацију и изазива несигурност код инвеститора.“

Планови управљања рејонима се израђују тек после издавања дотичних аката. Екипа стручњака већ је разрадила неопходне предлоге мера за територије у склопу мреже „Натура 2000“. Очекујемо само политичку вољу, како би коначно били састављени сви потребни документи, која за сада фали. И док сви чекамо да она превагне над приватним интересима, организациони каос ће и даље ометати напоре заштитника природе, како је било и у случају са белоглавим суповима у Кресненској клисури.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: БГНЕС