Бугарско друштво за производњу аутомобила „Литекс Моторс“ иде у стечај. Власник компаније која је требало да у фабрици у Бугарској склапа аутомобиле кинеске компаније „Грејт вол“ (Great Wall) чији назив у преводу значи Велики зид, а затим да их продаје код нас и у другим европским земљама, било је бугарско друштво „Литекс“ уз учешће једне од највећих кинеских компанија за производњу аутомобила. Након отприлике пет година постојања компанија је „истакла белу заставу“.
Зашто је довде дошло и зашто је пропао четврти покушај склапања аутомобила у Бугарској након неуспеха компанија „Фиат“, „Рено“ и „Ровер“? Ту не рачунамо совјетске аутомобиле марке „Москвич“ који су били у „оквиру социјалистичког интернационализма“. У конкретном случају реч је о пословном партнерству између Кинеза који тобоже уживају добар глас по томе што поштују правила игре, с једне стране, и контроверзног бугарског бизнисмена Грише Ганчева, једног од „капиталистичких јунака“ бурне и контрадикторне са сваке тачке гледишта бугарске транзиције са планске на слободну тржишну привреду, с друге стране. Ганчев је једини од мало осталих живих ветерана те транзиције, има велики бизнис и доста спорну репутацију. Како су и зашто Кинези за партнера изабрали управо овог човека није сасвим јасно, међутим, јасно је да је он уживао подршку и Корпоративне трговинске банке банкара-бегунца Цветана Василева, који се и данас налази и скрива у нама суседној Србији – банке, која је након огромног јавног скандала пала под стечај и која је државу коштала 2 милијарде евра.
Поред тога што се повезала са неподобним партнерима, изгледа да компанија „Грејт вол“ није направила добру рачуницу. Довозити из Кине у Бугарску делове за аутомобиле и склапати аутомобиле на скоро 10.000 км удаљености јесте скупо задовољство иако су цене по којима су се кинеска возила у Бугарској продавала биле веома примамљиве чак и за Бугаре који су најсиромашнији у Европи. И кад смо већ поменули Европу, ту је место рећи и то да је у плановима Кинеза, бугарско тржиште заузимало незнатно место што се тиче пласмана готових производа. Једноставно, они су рачунали да ће преко Бугарске ући на европска тржишта. Прича се да су успели да продају око 1.000 возила али је то далеко од представа о уласку на тржиште које има преко 500 милиона потрошача.
Бугарске власти, које осећају глад за страним инвестицијама, су Друштву за производњу аутомобила понудиле бројне повластице, купиле су готова возила за потребе јавне администрације. Све је било узалуд – упркос удварању, Кинези су отишли из земље. И још нешто – компанија „Грејт вол“ је рачунала не само на благонаклоност власти него и на јефтину радну снагу у Бугарској. Примера у том погледу има напретек: десетак највећих компанија у свету за производњу делова за аутомобиле успешно и мирно послује у Бугарској. То највероватније није промакло пажњи Кинеза када су планирали улагање код нас. Али и то не помаже. И тако, упркос сновима доскорашњег, а највероватније и будућег премијера земље Бојка Борисова о успешној фабрици аутомобила у Бугарској, ствари се не одвијају према његовом плану. Имајући у виду презасићено европско и минијатурно унутрашње тржиште, тешко да ће се ускоро ови снови обистинити. На годишњој бази у Бугарској се купује и продаје око 30.000 аутомобила. На жалост великих произвођача аутомобила, реч је пре свега о половним возилима, а не о новим. То с једне стране, али с друге – и за та возила су потребни резервни делови, тако да они нису у потпуности игнорисани.
У крајњој линији, можда се испостави да је цела ова прича корисна будућим страним инвеститорима у Бугарској, који треба да удвоструче напоре на детаљном и продубљеном истраживању пословног амбијента овде, а не да у нашу земљу премештају производњу чије производе затим нико неће куповати.
Превод: Албена ЏермановаПетар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..