Бугарска је ове године обележила 10 година чланства у Европској унији. Како данас изгледа наша земља? И даље смо најсиромашнија и најкорумпиранија чланица Заједнице и упркос великом поверењу бугарских грађана у европске институције, већина и даље није осетила користи од чланства. Повод да размислимо о томе био је извештај „10 година чланства Бугарске у ЕУ – користи и изазови“ који је израдио Центар за либералне стратегије. Можемо их у најширем смислу поделити на политичке и економске користи и изазове. Економски су везани за стално растући извоз у земље Европске уније као део привредне активности Бугарске. Осим тога, током десет година чланства је куповна моћ у земљи забележила раст од 20%, а захваљујући мониторинг механизму ЕУ одржавамо буџетски дефицит до 3%. Више о политичким користима сазнали смо од политиколога Данијела Смилова:

„Основни закључак о политичким користима проистеклим из чланства Бугарске у ЕУ гласи: снажан, јасан и стабилизарјући ефекат, али ту долази и изазов који нас чека. Досад је ЕУ била носилац стабилности у Бугарској. Она је гарант за политичке процесе и то да они иду у заједничком правцу. Сви знамо да у ЕУ теку реформе и постоје разне варијанте о њеној будућности. У том смислу, Бугарска не сме да на њу гледа једино као на носиоца стабилности већ треба да постане активан учесник у њеном јачању и стабилизацији одређених политика.“

Истини за вољу, захваљујући ЕУ успели смо да пребродимо неколико тешких криза које су нас задесиле током последње деценије. Једна од њих је била рецесија кроз коју је Бугарска прошла без озбиљних потреса. Пропаст Корпоративне трговинске банке била је у потпуности криза изазвана унутрашњим факторима, која захваљујући чланству у европској породици није успела да покрене домино ефекат, те да упропасти и остале банкарске институције у земљи. Упркос сталним апелима за ефикасније судство, повећање транспарентности рада судова и доношење адекватних пресуда у европским извештајима код нас се и даље не догађа ништа. По речима економисте Георгија Ганева, немогуће је решити остале проблеме у друштву, све док не буду решени проблеми везани за правосуђе. Ево шта је још рекао г. Смилов:

„Ако треба да наведемо област у којој још увек нема видљивих позитивних резултата, то су, наравно, медији. Приметно је погоршање медијских слобода. Резултати различитих истраживања су показали да Бугарска назадује и заузима места која нису типична за европске земље. Бугарске владе су преузеле мере за спречавање да медији буду у власништву неколицине и разбијање постојећих монопола, али су те мере, према проценама већине, недовољне.“

Без обзира на то што није у директној вези са чланством у ЕУ, тема о слободи медија такође треба да буде укључена у извештај пошто је то питање које изазива велико интересовање јавности, а и ни глобална финансијска криза није заобишла тај сектор. Медији који наилазе на велике финансијске тешкоће приморани су да траже купца у чију се службу интереса стављају, а одсуство страних власника и монополизација дистрибуције чини опстанак једног независног издања готово немогућом мисијом. У извештају је као позитиван помак наведено предстојеће укидање роминга, заштита права пацијената и потрошача и строжи еколошки критеријуми.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова