Од 1. априла без икакве шале природни гас у Бугарској поскупљује за читавих 30%. Није међутим Бугарска крива за тај рекордни раст, него руски испоручилац горива Газпром, који задовољава 90% потреба земље за овим енергентом. Није овде место наводити разлоге којим руска компанија објашњава ово драстично поскупљење. Боље је видети како је Бугарска реаговала на ову вест и које су последице за домаће компаније и кућне буџете.
Газ у земљи користи пре свега индустрија док је гасификација домаћинстава у почетној фази развоја. Грађане највише интересује како ће цена гаса утицати на цену грејања, струје и многих врста робе намењене за свакодневну употребу, у чијој се производњи користи гас. Повећање цена те робе је неизбежно, јер цена гаса директно утиче на формирање цене тих роба и услуга. У питању су основне животне потрепштине као што су хлеб, млеко, месо, воће и поврће. Још није јасно да ли ће бугарски произвођачи и трговци већ ових дана повећати цену своје робе или ће сачекати да виде како ће се ствари одвијати. Али то да ће доћи до поскупљења производа је више него сигурно и у сваком случају неће се допасти домаћим потрошачима који су се задњих година навикли на дефлацију. Како ће они реаговати на очекивана ланчана поскупљења није могуће прогнозирати. Нема сумње да ће се незавидни положај у коме се налазе просечни Бугарин и пре свега људи трећег доба са њиховим мизерним пензијицама још више погоршати, па ће ти грађани трошити још мање него досада. То ће негативно утицати на раст БДП, чији је досадашњи мотор била потрошња.
Овој песимистичкој перспективи ваља додати још једно повећање цена основне услуге широке потрошње, а то је скок цене пијаће воде – засада само у двомилионској Софији, која је од данас за 18% већа и износи 2 лева и 16 стотинки са ПДВ (око 1,10 евра по кубном метру). Овај талас поскупљења неминовно ће изазвати политички изнијансирано реаговање грађана. Незадовољство народа ће се надовезати на политичку нестабилност у државном врху какву можемо очекивати у Бугарској у наредним месецима после ванредних парламентарних избора, чији резултати показују да нема јасног победника који би могао да самостално управља земљом. Игра цена и политичке намештаљке које свакако предстоје, не наговештавају ништа добро просечном Бугарину који ионако стеже каиш.
Превод: Ана Андрејева
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне..