Технолошка револуција, економска криза и растућа улога социјалних мрежа су међу главним изазовима са којима се суочавају традиционални медији. Да би подстакао дијалог у вези са овом темом Медијски програм за Југоисточну Европу Фондације „Конрад Аденауер” је 28. марта у Софији организовао Међународну конференцију на којој су учествовали новинари, научници, представници медија и институција 12 држава. Повод је била презентација истраживања модерног новинарског образовања у којем је учествовао 531 студент из Бугарске, Румуније, Србије, Хрватске и Албаније.
Већ десет година Медијски програм подржава независно и квалитетно новинарство у Југоисточној Европи као важну претпоставку за развој демократије у региону. Више о истраживању испричао нам је директор тог програма Кристијан Шпар:
„Новинарско образовање у Југоисточној Европи стиче се углавном на универзитетима који су, међутим, фокусирани на теорију. Спровели смо истраживање међу студентима из региона и они су јасно изјавили да им је потребно више практичне наставе и техничке опреме за медијску обуку. То је изазов за универзитете, па и не само за њих. Потребан нам је снажнији дијалог међу универзитетима, медијима и владама како бисмо реформисали образовање из области новинарства.”
Истраживање показују тенденцију феминизације новинарске професије. Који су други важни закључци спроведеног истраживања сазнајемо од менаџера за комуникације Медијског програма и уредника издања Мануеле Златеве:
„Занимљив резултат је што 34% испитаника жели да студира новинарство јер је то њихова сањана професија. Исти је проценат оних који студирају новинарство да би се ангажовали политичким темама и темама од друштвеног значаја. Другим речима, имамо доста идеалистичку представу о новинарској професији. С друге стране, на питање да ли желе да остану да раде у тој сфери, 50% испитаних студената одговара да би више волели да се професионално остваре у сфери ПР-а или тамо где им се укаже прилика за запошљавање. Што се тиче Бугарске - 60% студената жели да остане у овој професији што јесте добар резултат у односу на остале земље у региону.”
Често студенти много боље од својих предавача познају нове технологије, али задатак предавача је да их науче високим професионалним стандардима којих све чешће нема у савременом “copy/paste” новинарству. Према др Јонили Годоле са Универзитета у Тирани, за регион је карактеристично мало медијско тржиште које се, међутим, динамичније развија.
„Број регистрованих електронских медија у Албанији тренутно премашује 250. То на први поглед изгледа добро, али забрињава њихов целокупан квалитет и одсуство новинарског професионализма. Не смемо заборавити да ми нисмо имали традицију правог медијског окружења. Медији су морали да се брзо прилагоде новом систему и својој новој улози посредника између политике, бизниса и друштва.”
Ево шта је за наш радио изјавио проф. Мирољуб Радојковић са Универзитета у Београду:
Фотографије: kas.de
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..