Откако се Бугарска учланила у ЕУ пре 10 година досада економија земље је порасла за око 74%. У том десетогодишњем периоду инфлација износи око 41%. Другим речима привреда је реално нарасла за скоро ¼, изјавио је за Радио Бугарска економиста из Индустри Воч-а Георги Стојев. Раст зарада у тим годинама је готово 170% и знатно претиче раст БДП. Т.ј. расположиви доходак домаћинстава такође је знатно повећан, рекао је Георги Стојев и додао:

„Продуктивност рада такође се повећава добрим темпом, а веће зараде надокнађују мањак људских ресурса у неким секторима. Као пример ћу навести прерађивачку индустрију у Пловдиву где су у последњој години зараде повећане за око 10%. Послодавци у индустријској зони Пловдива планирају раст примања запослених за око 8% годишње. У тој ситуацији можда би били сувишни сви захтеви за политичким интервенисањем и регулисањем плата у Бугарској.“

Највећи дебаланс на регионалном нивоу када су у питању куповна моћ и финансијско богатство становништва уочава се између Софије и осталих региона земље. У главном граду су концентрисане многобројне пословне активности, велика радно активна популација, а разлика у зарадама између Софије и неких региона је вишеструка. Дебаланс између северне и јужне Бугарске је упадљив. У северној Бугарској запослени чине 29% свих Бугара у радном односу. Оптимистички тренд је што неке индустрије као што су софтверска и аутсорсинг брзо смањују разлику између Софије и осталих градова. Зараде у софтверској индустрији у Софији и Пловдиву су скоро исте. Тренутно је Пловдив у фокусу тих сектора, али ће се послодавци ускоро усмерити према Великом Трнову, Бургасу и Благојевграду, где има универзитета, додаје Стојев:

„На северу земље проблем није толико у броју запослених колико у томе што тамошњи радници производе малу додату вредност. Треба подстаћи долазак инвеститора који отварају мало, радних места, али таква која остварују већу додату вредност. Северна Бугарска и пре свега подручја са већом депопулацијом имају потребу за таквим типом послодаваца и индустрија за разлику од оних који су задњих година отворили по неколико стотина, па чак и хиљаду радних места. На тај начин инвеститор неће бити разочаран мањком радника, а локални житељи ће бити задовољни што им већа продуктивност рада гарантује веће зараде.“

Да ли Бугарска сустиже остале земље Источне и Средње Европе по тим показатељима или између њих и нас зјапи све већи јаз?

„Да, постепено се приближавамо индикаторима Средње и Источне Европе и то је видно и из статистике Евростата. Оно што више забрињава је то што се региони Бугарске крећу у различите брзине. Софија је рецимо већ просперитетнији регион у поређењу са неким регионима Грчке и Португалије. Истовремено нека подручја северне Бугарске остају најсиромашнија у Европи. Према томе мој савет би био да када се праве поређења, не гледају толико националне привреде, већ региони и посебно у данашњим данима када инвеститори испитују могућности за пословање у конкретним градовима или областима, па их не занима у коју националну јурисдикцију ЕУ ће уложити капитал.“

Питали смо Георгија Стојева како ће на цене робе и услуга утицати приступање зони евра?

„Нема разлога очекивати раст цена после увођења евра као националне валуте, јер ми већ користимо евро као резервну валуту. На почетку, када заменимо леве еврима, могуће је да неки трговци покушају да повећају цене, али је тржиште отворено и конкурентно, а Бугарска и сада увози већи део потрошачке робе из иностранства. Зато нема разлога да се цене промене после увођења евра као званичне валуте у Бугарској.“

Превод: Ана Андрејева