Још увек нема коначних резултата ванредних парламентарних избора у Бугарској одржаних 26. марта, али су и прелиминарни подаци довољни закључити да је ситуација у великој мери нејасна.
Партија ГЕРБ, која је доскора била на власти, поново је прва и то са око 5% или 6% гласова више од Бугарске социјалистичке партије, што значи да није у питању статистичка грешка као што су прогнозирали социолози. Међутим, задатак партије ГЕРБ да састави владу је сложенији од прошлог пута с обзиром да Реформатоски блок очито неће прећи изборни цензус.
Бугарска социјалистичка партија је задовољна чињеницом да је у односу на парламентарне изборе 2014. године сада удвостручила свој резултат и успела да сачува "полет" са председничких избора прошле године. Међутим, на председничким изборима тај "полет" је допринео да кандидат за председника Румен Радев, који је Бугарска социјалистичка партија подржала, победи, а сада – на парламентарним изборима он није био довољан да социјалисти заузму прву позицију.
Националистичка коалиција "Уједињени патриоти – Национални фронт за спас Бугарске, Атака и ВМРО“ се пласирала на треће место и тако је Покрет за права и слободе назадовао за једну позицију и сада више није "стална трећа снага – балансер у бугарској политици". Али Покрет за права и слободе је на минималном одстојању од „патриота“ због чега је његова четврта позиција значајан успех имајући у виду појаву нове политичке снаге "бугарских Турака" са којом одмерава снаге – ДОСТ.
Реформаторски блок, на који многи гледају као на најаутентичнију десничарску снагу, бар за сада, не успева да пређе изборни цензус. Ствари би биле много другачије кад би се проценти који су остварили реформатори збројили са онима политичке формације "Нова република" и политичке партије "Покрет: Да Бугарска". Било је таквих шанси али су оне промашене.
Код тренутних прелиминарних резултата и нејасног односа политичких снага након избора, партије избегавају да конкретно говоре о својим намерама. Лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов није рекао ништа конкретније од тога да његова партија мора бити водећа у новој влади. С обзиром на то да је лидер социјалиста Корнелија Нинова категорично одбила могућност за широку коалицију Бугарске социјалистичке партије са партијом ГЕРБ, Борисову преостаје да покуша да формира коалициону десноцентристичку владу са „Уједињеним патриотима“ и партијом „Воља“. „Патриоти“ допуштају могућност за заједничко управљање земљом са партијом ГЕРБ, уколико постигну сагласност о заједничком програму. Са своје стране лидер партије ”Воља” Веселин Марешки је наговестио да је спреман да учествује у влади. Лидер Покрета за права и слободе Мустафа Карадаји је такође наговестио да је, у име стабилности Бугарске, и његов покрет склон дијалогу са ГЕРБ-ом и рекао да се нада да је ова партија научила лекције из своја два недовршена мандата.
У случају евентуалног неуспеха ГЕРБ-а у формирању коалиционе владе, у име стабилности, као што је рекла лидер социјалиста Корнелија Нинова, Бугарска социјалистичка партија би такође покушала да састави владу. Још пре избора „патриоти“ су тврдили да уколико постоји заједнички програм не искључују коалицију и са Бугарском социјалистичком партијом, а Марешки је чак казао да је склонији коалицији са левичарском партијом. Код оваквог развоја ствари, међутим, Бугарска би имала не десноцентристичку него левоцентристичку владу.
У условима паритета између ГЕРБ-а и Бугарске социјалистичке партије, пре избора су неки посматрачи допустили и једну и другу варијанту. Одавде па надаље све ће зависити од коначних резултата избора, конституисања новог парламента и прописаног уставног поступка за формирање владе. Са данашњим даном сви се надају да ћемо до краја априла имати нову владу.
Превод: Албена ЏермановаЛидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...
На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове странке број купљених гласова износи између 400.000 и 500.000. Према статистичкој анализи одступања..