Бељова црква не привлачи пажњу раскошним изгледом, али свако ко уђе у њу остаје задивљен богатим фрескама јарких боја које дочаравају сижее безброј старозаветних прича и свете ликове. Један од истраживача тог храма је археолог Веселин Хаџиангелов, директор Историјског музеја града Самокова, аутор бројних публикација о Бељовој цркви, који прича детаљније о том дивном споменику:
„Већ дуго времена истражујемо тај објекат. Бељова црква је један од историјских и археолошких споменика који стичу популарност захваљујући домаћој публицистици. Први је помиње наш истакнути књижевник, просветитељ и преводилац из доба националног препорода Константин Фотинов у свом часопису „Љубословије“ и у књизи „Обштеје земљеописаније“ (1849.). Описује је као један од најстаријих храмова у Самокову. Покушава да је датира и наводи да постоји из доба Другог бугарског царства. У Музеју Самокова се чува и „Историја Бељове цркве“, рукописна књига етнографа и црквеног појца Стојана Бешова из 1912. године. Аутор је прикупио све легенде, успомене и предања везана за цркву и даје публицитет многим историјским чињеницама. Када сам започео мој професионални пут у музеју 1992. и неколико година након тога, учествовао сам у археолошким истраживањима цркве. 1995. г. имао сам шансу да откријем моште Светог Великомученика Симеона Самоковског – неоспорно истакнуте личности из пантеона нових бугарских светаца. Турци су га обесили 1737. г. на истом месту, где је 100 година касније обешен и Апостол бугарске слободе Васил Левски. Проучавања су нам помогла да прецизирамо да је храм изграђен на руинама ранохришћанске цркве из VI века. У некрополи поред цркве смо пронашли вредне налазе у том броју и антрополошке природе. Занимљива је и чињеница да је храм посвећен Рождеству Пресвете Богородице, али је и поред тога познатији као Бељова црква. Ово је име добила по бољару Бељу за кога се сматра да ју је саградио. Истраживања храма су спроведена у 70. годинама прошлог века. Последња реконструкција је започела у 60. годинама XIX века, када је црква буквално ископана из тла, јер је била затрпана слојем земље. Податке о томе нам даје и један од познатих зографа који ју је последњи осликавао – Никола Образописов.“
На сајту музеја пише да је Бељова црква најстарији и значајан објекат из доба Средњег века. Какав део оригиналне зграде храма је опстао кроз векове до дана данашњег?
„Након последњих истраживања из 2009. г. су сигниране и приказане приграђене просторије (пастофорије) уз западну фасаду храма, које су датиране на VI столеће. Црква и наос су изграђени на темељима централног наоса ранохришћанског храма. Следећа црква је подигнута отприлике у XII веку. За време ископавања у непосредној близини садашње цркве пронађено је много сахрана из веома дугог периода функционисања некрополе од XII века све до 1867. године. По свему судећи, после најезде Османлија у XIV веку храм је спаљен. Претпоставља се да је препорођен тек у XVI веку. Из тог периода су и прве, данас делимично разоткривене фреске које су изузетно интересантне и информативне. Оно што их чини јединственим је приказ Седам васељенских сабора, Христоса Пантократора, Свете Тројице. То су дивне слике за које научници сматрају да је израдио Свети Пимен Зографски или пак његови ученици. За време истраживања свих раних фресака у рејону Самокова констатовано је да оне поседују заједничка обележја. Методе које су примењивали зографи сведоче о припадништву једној заједничкој школи, сигурно Атоској.“
Ко је аутор иконостаса и фресака у Бељовој цркви?
„Иконостас је у потпуности рестауриран. Израдио га је чувени самоковски резбар Стојчо Фандаков. Иконе деизисног чина је сликао чувени зограф Георги Клинков. Постоје и иконе чији је аутор Никола Образописов. Последње фреске радили су Никола Образописов и његови помоћници Димитар Даскалов Дупничанин и син Захарија Зографа – Христаки Захаријев Зограф.“
Бељова црква је споменик од националног значаја. Црква је активна. У ужурбаној свакодневици или празничним данима не пролазите поред ње, ако сте у околини, него обавезно свратите да запалите свећу и уживајте у миру и тишини дворишта свете обитељи. Бићете очарани!
Фотографије: svetimesta.com
Данас, 9. септембра, навршава се 80 година од прекретничког догађаја који је обележио крај Бугарског Царства. У јеку Другог светског рата, када Совјетска армија креће у офанзиву након битке код Стаљинграда и стиже до Румуније у августу 1944. године,..
Поред великог господског празника Успења Пресвете Богородице, Рождество Божје Мајке такође ужива велико поштовање међу Бугарима. Бугарска православна црква Малу Госпојину слави 8. септембра, док је остале православне цркве обележавају 21. септембра по..
Налази са археолошких истраживања Козареве хумке – насеља из 5. миленијума пре нове ере, постали су права сензација већ 2014. године, када су први пут представљени широј јавности. Међу изузетним експонатима истичу се амајлије од људских лобања,..
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су..