Глобално загревање, прекомерно загађивање, урбанизација и људске активности главни су узроци проблема са животном околином у светским размерама. Због тога сваке године се покрећу бројне иницијативе за заштиту природе које нас подсећају колико је она важна за опстанак човечанства. Једна од њих насловљена је „Час Земље“. Одржава се сваке последње суботе марта, тако да на један сат – од 20.30 до 21.30 – свако ко жели може да угаси светла у име једне чисте и хармоничне планете. Апел који учесници упућују сваке године је различит. 2017. он гласи: „Угаси светла, отвори очи за планету“.
Шта то значи и да ли смо постали забринутији за еколошке промене и проблеме чији смо и ми део? На ово питање одговара стручњак за климу Георги Стефанов из WWF-а:
- Категорично „да“ и то је видно из масовног учешћа Бугара у иницијативи „Час Земље“, као уосталом и из наших редовних социолошких истраживања. Дивно је да је очување природе важно за бугарску јавност. Ми желимо да се поштује закон. Оно што очекују људи од нас јесте популарисање проблема и примена решења која омогућују успостављање баланса у очувању природе, економски просперитет, стабилност, еколошко образовање. Промене у клими које су већ 10 година основни акценат кампање, управо су тај глобални проблем, који доводи све ситније проблеме какви су сеча шума, загађење тла, уништавање воде, под заједнички именитељ. На крају крајева ми угрожавамо планету и њену могућност да даје људима све те ресурсе, за које смо увек сматрали да су безгранични, неисцрпљиви и бесплатни. Међутим, сада је већ јасно да то уопште није тако. Ресурси су ограничени и могућности екосистема уопште нису бескрајни. Уколико сами не уложимо напоре на њиховом очувању, деца и сви ми ћемо остати без воде, ваздуха, хране и свих осталих ресурса које добијамо од планете Земље.
Према Георгију Стефанову, последњих 10 година се посматра значајна промена у начину на који говоримо о еколошким проблемима. Донедавно тема о очувању животне средине није била на дневном реду друштва, али данас гледамо на те проблеме озбиљније. И посебно медији. „Зелену“ тему не мимоилазе ни партије у својим предизборним платформама, али да ли ће се њихова обећања реализовати, сазнаћемо касније.
Идеја о иницијативи „Час Земље“ родила се 2007. године у Аустралији. За 10 година захваљујући тој и другим манифестацијама заштитника природе, обновљено је на десетине хектара шуме у Грузији, Руска Дума је усвојила измене Закона о заштити животне средине које се односе на рударство и вађење нафте и гаса, а у Парагвају је продужен мораториј на искоришћавање шума као мера у циљу спречавања дефорестације. Шта ће се преокренути у Бугарској, предстоји да видимо.
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
У сени прошлонедељног одобрења новог састава Европске комисије, који је пре два дана званично преузео дужност, остало је још једно значајно дешавање –..