„Харфа – извор надахнућа“ је назив низа мастер класова које проф. Сузана Клинчарова већ неколико година води на Новом бугарском универзитету у Софији. За њене многобројне ученике је проф. Клинчарова као интерпретатор и неуморни истраживач литературе за харфу стални извор надахнућа.
Сузана је рођена у породици сликара Евгенија Клинчарова и пијанисткиње Вере Панове. „Толико сам била опседнута жељом да свирам на клавиру да уместо бајке сам сваке вечери од мајке тражила да ми одсвира неки од омиљених комада,“ сећа се Сузана. Већ као петогодишњакиња је почела да свира на клавиру, али је са 12 година била приморана да одустане од свирања због проблема са рукама. Препоручили су јој да изабере неки други инструмент или да одустане од музике уопште као будуће професије. Освојио ју је већ први сусрет са харфом, а посебно резонанса која се ствара при музицирању, несвакидашњи звук и могућности интерпретације. Ево шта је проф. Клинчарова рекла о својим професорима и знању које су јој предали:
„Већ при првом додиру са харфом сам се заљубила у њу. Искуство које сам стекла док сам свирала на клавиру пуно ми је помогло, али је техника свирања харфе веома тешка. Моја највећа шанса се указала кад сам почела да учим харфу у класи Сузане Мелдонијан која је била професор на Бриселском конзерваторијуму. Она је била један од ретких мајстора на харфи који су знали како да превазиђу техничке тешкоће како би добили изузетан и интересантан звук. Под њеним руководством сам много тога научила. Она ме је препоручила Пјеру Жамеу код кога је и сама специјализовала музику француских аутора. Он је, у ствари, био жива веза са великанима који су стварали музику за харфу, као што су Равел, Дебиси, Форе, Капле. Пјер Жаме је био ученик Алфонса Хаселманса коме дугујемо јако много када је у питању развој харфе као соло инструмента. Подсетимо да су Сен-Санс, Форе и други композитори писали специјално дела за њега и његов клас.“
Проф. Клинчарова своје студенте учи да њихов задатак није само да свирају виртуозно него и да инспиришу композиторе за нова дела.
„Ово је посебно важно када је реч о инструменту као што је харфа. Харфа има техничке особине које намећу извесна ограничења приликом компоновања. Понекад како би учинио гест композитору харфиста може, тако рећи, „да поломи своје руке и ноге“ и да одсвира неки комад. Пре 6-7 година ми је проф. Богданов предложио да водим мастер класове на Новом бугарском универзитету. На програму увек имамо макар један комад савременог аутора. На том универзитету мастер класове могу да похађају студенти различитих смерова – позоришних и лепих уметности, филма, чак су на последњем пројекту учествовали и студенти политикологије.“
Последњих година проф. Клинчарова концертира пре свега у САД, Француској и Бугарској. Снима комаде за соло извођење и камерну музику. На њеном репертоару посебно место заузимају дела бугарских композитора, многа од којих су написана специјално за њу. Међу њима су комади Лазара Николова, Илије Илијева, Васила Казанџијева, Љубомира Денева, Ценка Минкина, Александра Кандова, Георгија Арнаудова.
„Нажалост, један живот није довољан како би човек успео да одсвира све што би желео,“ рекла је у закључку проф. Клинчарова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Песма "Виолински кључ" доноси топлину и носталгију кроз стихове које је поетеса Џина Дундова написала током посете Тетевенском Балкану. Текст, посвећен композитору Димитру Гетову, који је аутор аранжмана, одликује се дубоком емоцијом и лирским описима..
Последњег децембрског дана од године која је на измаку опраштамо се са осмехом – најискренијим, дечјим. „Поклони осмех“ је прва песма написана за деветогодишњу певачицу Сијану Славчеву, са музиком Хајгашода Агасјана и аранжманом Светослава Лобошког...
Популарна бугарска певачица Деси Добрева поново је оживела једну од вечитих бугарских песама. Након што је пре неколико година снимила песму „Двоје“, обраду култне нумере Марије Нејкове „Кад двоје крену“, сада нам представља њен осавремењени ремикс,..
Певачица анђеоског гласа Вања Костова више није међу нама, али су ту њене песме – нежне, искрене и емотивне. Њен син – певач Бојан Михајлов,..
Својом новом нумером певачица Кристина Димитрова-Манасијева, познатија као KristinSax,нам доноси дозу магије. Осим што пева, Кристина свира на..
Легенде експерименталне музике и неконвенционалног џеза, Франк Гратковски (Немачка) и Казухиса Учихаши (Јапана), отвориће Sofia Free Jazz 23. јануара у..