Рила је једна од најпосећенијих и најприступачнијих планина у Бугарској. Бројни су туристички објекти који и зими и лети привлаче на хиљаде љубитеља белих спортова и туриста. Међу најпосећенијим центрима у свим сезонама, који нуди услове и за скијање и сноубординг, јесте Маљовица. Овај део планине Риле одликује се по свом алпском стилу. Једини планинарски дом овде је „Маљовица“ који је добио награду Бугарског туристичког савеза за „Најбољи планинарски дом за 2016. годину“. У образложењу награде се наводи да је дом „у кратко време обновио спаваонице и одржава добру чистоћу стварајући пријатну атмосферу за туристе који у њему бораве“. Овим поводом разговарамо са Николајем Марковим – управником планинарског дома, који нам је испричао да ли је лако одржавати планинарски дом у Бугарској.
“У принципу, није лако одржавати планинарски дом у Бугарској. Ипак, зависи од самог дома. Ако је у питању тешко приступачан планинарски дом, какав је „Маљовица“, посао компликује и то да је и транспорт материјала отежан. Време за реновирање и ремонт је кратко – само у летњим месецима, али у планини право лето не траје дуго. Гледано у целини, одржавање је тежак посао.”
Планинарски дом „Маљовица“ је не само туристички него и алпски објекат. Које могућности регион нуди алпинистима? Тим пре што је овде одржан део припремног кампа бугарских алпиниста за Еверест.
“Око дома има пуно туристичких и алпских објеката. Само оних за пењање је око 48. Неки од објеката су тешки, само за добро припремљене алпинисте, али има и оних лаких – за слабије припремљене алпинисте.”
На питање да ли страни туристи показују интересовање за део планине Риле у којем се налази планинарски дом „Маљовица“ наш саговорник одговара:
“Мало је страних алпиниста који користе овдашње услове за пењање јер морају носити своју опрему, што компликује ствари. Већина бугарских алпиниста показује интересовање.”
Планинарски дом „Маљовица“ је део европског пешачког коридора Е 4 који полази од Гибралтара, а пролази и кроз најлепше делове планине Риле. Николај Марков каже да је у делу планине, где се налази планинарски дом „Маљовица“, туристичка сигнализација обновљена прошле године. Планинарски дом је изграђен у Маљовишкој долини у чијем се крају величанствено уздиже врх Маљовица (2.729 м). По речима нашег саговорника, поред планинарског дома, овај врх је најпосећенији и представља изазов не само за туристе. Северном и североисточном страном врха пењали су се само најхрабрији и најискуснији алпинисти. Ово је један од најтеже приступачних алпских објеката у Бугарској. Врх је повезан и са првим корацима бугарског алпинизма 30. година минулог века. У региону се налазе два планинарска склоништа - БАК (Бугарских алпских клубова), познато још као „Орловец“ и "Страшно језеро". Током лета су стазе које воде до два склоништа прилично лако савладиве, али је зими заиста прави изазов стићи њиме до склоништа. Независно од тога што је планинарско склониште Бугарских алпских клубова обновљено, “његово коришћење у зимским месецима није пожељно јер нема струје и грејања“, каже Николај Марков кога смо питали и да ли ће стари камени планинарски дом, који је за старије планинаре симбол Маљовице, бити обновљен. Ево шта је он рекао:
“Убудуће се предвиђа реновирање старе зграде која је у веома лошем стању. Овог лета ћемо почети реновирање бунгалова у околини планинарског дома. После тога планирамо реновирање старе камене зграде.”
Везано за афирмисање и промовисање Маљовице као алпског и туристичког центра не само код нас Николај Марков нам је при крају нашег разговора рекао да је лично уверен да је планинарски дом веома популаран. Страни туристи долазе овде добро припремљени. Они чак носе са собом не само мапе него и располажу информацијама о региону које су унапред прибавили.
Ако се неког врућег летњег дана нађете у околини планинарског дома „Маљовица“, а у долини одјекују гајде, немојте се питати шта се то дешава. Дигните поглед према најближем врху Куклата (у преводу на српски језик – Лутка) (2.257 м). Управо тамо неки алпиниста свира своју омиљену народну песму и ужива у призору који се отвара пред очима само најхрабријих пењача.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: bg.wikipedia.org и Светлана Димитрова
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..