Која је веза између археологије, астрономије и екологије? Одговор на то питање може да нам врати национално самопоуздање, а дају га чланови „Радионице из астрономије“ коју организује Физички факултет Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“. Мартовска предавања посвећена су бугарском раду у најзначајнијој у свету стручној лабораторији ЦЕРН, а теме су: „Археологија свемира“, „Јарке плаве променљиве – џиновске звезде“ и „Глобално загревање и глобално решење“.
По речима Ивајла Станева – организатора радионице, заједничко у њима је бугарско учешће у научним пројектима у сфери атомске физике, астрономије и геофизике.
„Археологија свемира“ истражује прошлост Васионе и теорију великог праска из којег се претпоставља да се формирала такозвана „примарна супа“. Њене компоненте су елементарне честице, какав је и Хигсов бозон, прецизира доцент Венелин Кожухаров, један од еминентних бугарских физичара који су радили у ЦЕРН-у:
- Засада, наставља он, располажемо поузданим подацима да у свемиру постоји материја која приморава галаксије да се међусобно привлаче – то је „тамна материја“. Она чини 25% свемира. Међутим, чудније је то што је остали садржај свемира енергија која одбија галаксије – такозвана „тамна енергија“ која пак чини 70% њега. Тако да не завршава се све Хигсовим бозоном, али је он важан корак на путу изградње једног потпунијег модела свемира и његове будућности.
О узроку због којег астрономија испољава посебно интересовање за јарке плаве променљиве, које експлодирају у супернове прича Ганчо Ганчев, докторант Катедре за астрономију. „Почетак је ставио сам Едвин Хабл – прецизира он – а посматрања у Бугарској почињу 80. годинама ХХ века и настављају се до данас.“
- Све то нам помаже да откријемо тајну еволуције свемира, али исто тако и настанак елемената који нас граде. Ми се састојимо од звезданих елемената! На пример, наша крв садржи гвожђе, а оно је формирано управо у недрима супернова. Као што је рекао Антоан Лавоазје: „Ништа се не губи!“
Међутим, Лаовоазјеове речи не бисмо користили када је у питању глобално загревање. На питање да ли постоји глобално решење проблема, лектор Тихомир Димитров, магистар на катедри астрономије, даје категоричан одговор:
- У ствари, решење постоји, али оно зависи од сваког од нас и то тачније од влада у светским размерама. Потребне су конкретне мере у борби против загађења животне средине угљендиоксидом. Чињенице сведоче да је његов ниво у атмосфери у сталном порасту и концентрација већ достиже критичне бројке. Проблем се погоршава и то брзим темпом, наводи Тихомир Димитров.
Више о бугарском доприносу светској астрономији ћете сазнати у оквиру радионице. Лекције се одржавају сваког четвртка у згради Физичког факултета, а врата су отворена за све, независно од старости и образовања. А враћајући се Лавоазјеу, можемо рећи: Ништа се не губи, нарочито када се односи на допринос науци.
Превод: Александра ЛивенОд лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..